Rezümékötet 2008. - vmtdk

120
T Á R S A D A L O M T U D O M Á N Y O K
PRAVO NA SAMOOPREDELJENJE U SVETLU
PALESTINSKO-IZRAELSKOG KONFLIKTA
Autor: Imola ŠEREŠ apsolvent
Mentor: Dr Tibor VARADI profesor univerziteta
Institucija: Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Novi Sad
Kolegijum za visoko obrazovanje vojvoðanskih Maðara
Politièka nestabilnost današnjeg Bliskog Istoka dobrim delom potièe iz konflikta izmeðu izraelskih Jevreja i Palestinaca.
Predmet spora èini teritorija, tradicionalno poznata kao Palestina, na koju obe strane polažu pravo. Uprkos
èinjenici da je Zapadu bliska zamisao o Palestini kao „obeæanoj zemlji” sa kojom su Jevreji veæ od pre tri hiljade godine
povezani, Jevreji nisu upravljali tom teritorijom posle 65. godine pre naše ere, i to sve do 1948. godine kada je zahvaljujuæi
cionistièkom pokretu uspostavljena država Izrael.
Usled okolnosti pod kojima je kreiran Izrael kao država, Palestinci postaju najbrojnija i najstarija izbeglièka nacija
na svetu sa brojkama koje dosežu i preko 4 miliona izbeglica unutar svetske izbeglièke populacije od 9.2 miliona. Palestinci
su uzastopno prošli kroz nekoliko talasa raseljenja poèev od prvenstvenog napuštanja svojih domova i narednog
egzodusa tokom 1948-1949 godine, a njihova situacija je i dalje jako teška i svojstvena.
Preko 90% Arapa je proterano 1948. godine sa teritorije koju je tokom neprijateljstava Jevrejska agencija i Izrael
stavila pod svoju vlast. 1964. godine je u okviru novog politièkog pokreta osnovana Palestinska oslobodilaèka organizacija
(PLO). Od samog poèetka dominantni element palestinske politike bila je partija Fatah. PLO je inicijalno zastupao
stanovište da mahom arapsko stanovništvo Palestine ima pravo na samoopredeljenje na svojoj celokupnoj teritoriji.
Kasnije je ovo svoje stanovište PLO preinaèio i konstatovao da se ovo pravo ogranièava na samo deo istorijske Palestine,
tj. ne oblast Gaze i Zapadne obale reke Jordan.
Generalna Skupština UN je tokom 70-ih godina priznao Arapima iz Palestine pravo na samoopredeljenje. Ipak,
ostalo je nejasno da li je to pravo individualno, i tièe se svakog raseljenog lica pojedinaèno, ili je ono kolektivno. Šta više
priznanje prava na samoopredeljenje je dovelo i do nedoumice u pogledu teritorije na kojoj se ovo pravo ima primeniti,
pošto pravo naroda na samoopredeljenje ima smisla samo ukoliko je ono povezano sa nekom teritorijom.
Debate o pravu na samoopredeljenje primenjene na celokupnu teritoriju nekadašnje Palestine su se rasplamsale
posle izbora održanih 2006. godine kada su biraèi iz oblasti Gaze i Zapadne obale izabrali parlamentarno predstavnièko
telo u kojoj bi veæinu predstavljala partija Hamas. Hamas se zalaže za primenu ovog prava na celoj teritoriji istorijske
Palestine. Ovaj politièki zaokret je pitanju samoopredeljenja dodao novu dimenziju i znaèaj.
Cilj ovog rada je da bliže prikaže pravo na samoopredeljenje i repatriaciju u kontekstu Palestinaca.
Kljuène reèi: Palestina, Izrael, PLO, pravo na samoopredeljenje, pravo na povratak
V I I . V A J D A S Á G I M A G Y A R T U D O M Á