Rezümékötet 2008. - vmtdk

136
T Á R S A D A L O M T U D O M Á N Y O K
POGLAVLJA IZ ISTORIJE ALBANSKOG IREDENTIZMA:
ALBANCI U KRALJEVINI SRBA–HRVATA–SLOVENCA
Autor: Patrik SEGE V godina studija
Mentor: Dr Bela MAKAI docent
Institucija: Reformatski univerzitet „Karoli Gašpar” Filozofski fakultet,
Katedra za novu i najnoviju istoriju, Budimpešta
Moj rad obraðuje istoriju Kosova, jednog od najkritiènijeg žarišta Balkanskog poluostrva, poèev od Balkanskih ratova
sve do raspada Južnoslovenske kraljevine (1941.). U svom radu prikazujem sliku u ogledalu meðunarodne politike
o moguænostima pan-srpskih i pan-albanskih težnji, kao i o ostvarenju istih u praksi.
Sudbina Balkanskog poluostrva i naroda koji tamo žive u velikoj meri zavisi od ishoda suprotnih težnji velikih sila.
Poluostrvo je imalo kljuèni znaèaj u održavanju evropske kontinentalne ravnoteže, i zbog toga politika i diplomacija
velikih sila nije mogla biti ravnodušna prema politièkim težnjama ove oblasti.
Jedan deo konflikata, koji su nastali u toku dugog 19. stoleæa, od ekspanzionih nastojanja Balkanskih država, još
ni do poèetka 21. veka nije rešen. Mirovni sporazumi zakljuèeni u blizini Pariza, posle Prvog svetskog rata, bili su ugovori
sastavljeni na selektivnoj bazi, uzimajuæi u obzir strateške interese država koje su bile saveznici pobednièkih velikih
sila, zasejavši seme novih moguænosti za konflikte na starom kontintu.
Liga naroda je bila u nedostatku efikasnih politièkih sredstava, nemoæna protiv država koje su kršile odredbe ugovora
o zaštiti manjinskih prava zakljuèenih posle svetskog rata. Zbog prisilne kolonizacije i uznemiravanja, Albanski
pokret kaèak, koji se borio za separatistièke ciljeve, vodio je sa promenljivim intenzitetom gerilski rat protiv organa
vlasti i Srpskog življa.
Izmeðu dva svetska rata albanski narod na Kosovu živeo je potpuno potèinjeno i nemoæno protiv nacionalistièke
politike dominirajuæih južnoslovenskih organa vlasti. Tokom pokušaja slovenizacije Kosova i Macedonije nestale su albanske
škole, ukidana albanska štampa, raspala albanska partija Džemijet i usled zakona o kolonizaciji procenat
Srpskog življa porasla na jednu treæinu u tom regionu.
Srpski nasilnièki pokušaji homogenizacije Kosova pored delimiènih rezultata, nisu doneli obuhvatni uspeh, a u
Titovskoj Jugoslaviji nije više postojala moguænost za nastavak sliènih nacionalistièkih programa. Albanski narod koji
je pokazao najmanju sklonost za prilagoðavanje u južnoslovenskoj državi, ostao je manjinska grupa u sluèaju obe Jugoslavije.
Kljuène reèi: pitanje istoka, Balkanski rat, Liga naroda, ugovor o zaštiti manjinskih prava, partija Džemijet, Ferat Draga,
Odbor za odbranu Kosova, Hasan Prishtina, Azem Bejta, pokret kaèak, Zogu, Društvo Sveta Katarina, zakoni o naseljenju
(kolonizaciji)
V I I . V A J D A S Á G I M A G Y A R T U D O M Á