Rezümékötet 2008. - vmtdk

184
H U M Á N T U D O M Á N Y O K
ODEVANJE U SREDNJEVEKOVNOJ SRBIJI
Autor: Šarolta KARTAG IV godina studija
Mentor: Prof. dr Peter ROKAI profesor
Institucija: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju, Novi Sad
Kolegijum za visoko obrazovanje vojvoðanskih Maðara
Ovaj rad je pokušaj da se predstavi istorijat odevanja u Srbiji X–XV veka, taènije odeæu naroda u srednjem veku.
Daje se pregled tkanina i materijala od kojih se pravila odeæa (npr. koža, krzno, sukno – a i sukno od koprive ili
vune), ko se bavio šivenjem odeæe, po èemu se razlikovala gradska i seoska nošnja, šta su nosili kmetovi, kakva je bila
odeæa plemstva a kakva odora vladara. Šta je odreðivalo ovaj segment života: obièajno pravo, pravni propisi ili vladarski
ukazi? Da li su propisivali šta i kakvu odeæu mogu da nose pripadnici razlièitih nivoa društvene lestvice?
Odevanje je jedan od naèina neverbalne komunikacije koji se, doduše u razlièitoj meri, ali u svakom periodu istorije
bez sumnje koristio (o èemu svedoèi i èinjenica da u jeziku svakog naroda postoje brojne poslovice, izreke i izrazi
u vezi sa odeæom, npr. „Odelo èini èoveka.”). Odeæa nekad u manjoj nekad u veæoj meri odaje društveni status onoga
koji je nosi, o njegovom imovinskom i porodiènom stanju, etnièkoj pripadnosti kao i zanimanju. O ovoj ulozi odeæe
svedoèe i preostali pisani dokumenti, likovni prikazi, kao i manji broj oèuvanih komada odevnih i sliènih predmeta.
U svakom sluèaju može se zakljuèiti da osnovni odevni predmeti svakodnevne odeæe pokazuju veliku sliènost kod
manje-više svih društvenih staleža, s tim da su uoèljive znaèajne razlike u vrsti i kvalitetu tkanina i materijala – dakle i u
njihovoj vrednosti, kao i u kolièini i raskoši ukrasnih detalja.
Kljuène reèi: odevanje, tkanina, plemiæka odeæa, društveni status
V I I . V A J D A S Á G I M A G Y A R T U D O M Á