feminizam_2_gesamt_v3

99
Sa socijalne tačke gledišta, osnovni element demokratizacije
porodice ogleda se u sve snažnije ispoljenoj emancipaciji žene.
Međutim, dokle god govorimo o popravljanju situacije u korist
žena a ne o korenitoj promeni koja zahteva postojanje istinske
ravnoteže u odnosima, zadržavamo se samo na polju reformi. Tek
će savremena porodica ženi doneti više manevarskih mogućnosti i
više oblika sublimacije problema.
Patrijarhat je, tako se ispostavilo, veoma „žilava“ tvorevina, koja
uprkos svim promenama opstaje u nekom od svojih mogućih oblika.
Iz forme apsolutne dominacije na polju ekonomske, reproduktivne
i seksualne kontrole, preselio se u odabrane oblasti koje su po
pravilu opet one najbliže poljima moći i odlučivanja.
Arhetipsko i mitsko viđenje žene u braku
Izvorne, arhetipske oblike ženstvenosti opisuju mitovi i legende
svih kultura, kao i poezija, proza i zabeležena verovanja. Moć žene
da stvori novi život oduvek je izazivala divljenje, ali i zazor. Mitovi
reflektuju tu udvojenost straha i divljenja u stvaranju mitoloških
bića, legendi i tabua. Boginje, mitska bića, poput sirena i vila,
čarobnice, i naročito veštice svojim simboličkim ustrojstvom jasno
odražavaju ovaj arhetip. Primera radi, budući da je neudata i bez
dece, veštica je opasna. Ona je moćna i nezavisna, te je zbog toga
po pravilu kažnjena.
Kako su ovi oblici arhetipskog nastajali i zašto su opstajali
kroz istoriju? Ideologija braka je podržavala ovakvo udvojeno
viđenje žene, podupirući verovanje da se njena uloga zasniva na
„prirodnom poretku stvari“. Postoje i mitovi koji direktno govore
o prvobitnom matrijarhatu i izgubljenoj bici žena: recimo, u
mnogim plemenima Južne Amerike i u oblasti Amazona, žene se
i danas kažnjavaju smrtnom kaznom ukoliko se mešaju u muške
stvari i dodiruju „muške svetinje“ (oružje, ratničku odeću), usled
verovanja da su svojevremeno izgubile u borbi s muškarcima. 8
Brojni mitovi variraju temu da dok su posedovale moć, žene nisu
8. Papić i Sklevicky, Op. cit.
II poglavlje: lično i političko