feminizam_2_gesamt_v3

343
VI poglavlje: teorije i prakse
opoziciji priroda:kultura, odnosno, uopštenije, haos:red. 12 Tako se u
simboličkom univerzumu ženski princip izjednačava s prirodnim,
odnosno biološkim funkcijama, dok se muški princip povezuje s
društveno i kulturno modifikovanim, javnim funkcijama. Ovo je
ujedno moglo da objasni i povezanost između ženskih bioloških
karakteristika (menstruacija, trudnoća, dojenje) i „sekundarnosti“
žena u javnoj, odnosno njihovo prevashodno ograničavanje na
privatnu sferu porodice i domaćinstva. 13
Mada je Levi-Stros pretrpeo znatne kritike, naročito s
feminističkih pozicija, 14 distinkcija između prirode i kulture koju
je operacionalizovao 15 imala je odjek u jednoj od najznačajnijih
analitičkih distinkcija druge polovine XX veka: onoj između pola
i roda. Naime, distinkcija između prirode i kulture omogućila je
konceptualizovanje pola, kao biološkog, i roda, kao kulturnog
instrumenta razlikovanja ljudskih bića. U tom smislu, značajan
deo antropologije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog
veka usmerava se na proučavanje procesa kulturnog konstruisanja
kategorija „ženskog“ i „muškog“, a zatim i kategorija koje izlaze
iz ovog okvira (treći, četvrti rod). 16 Ovo je prilično interesantan
period u disciplini: naime, socijalni (ili kulturni) konstrukcionizam
obezbeđivao je dovoljno širok teorijski okvir za istraživanja, 17
a etnografska evidencija o različitim sistemima i režimima roda
12. V. Šeri Ortner, „Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?“, u:
Antropologija žene...
13. V. Michelle Z. Rosaldo (1974), „Woman, Culture and Society: A Theoretical
Overview“, u: Woman, Culture and Society, eds. Michelle Z. Rosaldo and Louise
Lamphere. Stanford: Stanford University Press, prema Eriksen, n.d. i Ortner, n.d.
14. V. Žarana Papić, (1997). Polnost i kultura: telo i znanje u socijalnoj antropologiji.
Beograd: XX vek.
15. Pod ovim podrazumevam da je nije uveo – opozicija između prirode i kulture,
najšire shvaćena, po mnogim autorima (uključujući i samog Levi-Strosa)
fundamentalna je distinkcija u zapadnoj misli; značaj Levi-Strosa, međutim,
između ostalog je u tome što je ovu opoziciju podigao na nivo jednog od glavnih
organizujućih mentalnih principa cele ljudske vrste – što je i jedna od osnova po
kojima je bio kritikovan.
16. V. tekstove i Uvod u: Zorica Ivanović i Predrag Šarčević (ur.), „Antropologija tela“,
Kultura 105/106, Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
17. V. Zorica Ivanović, „Pogovor“, u: Antropologija žene...