feminizam_2_gesamt_v3

51
I poglavlje: prava i slobode
bilo, omogućila taj pogled o d o z g o na frižider, stekla sam i šire
vidike. Naime, pogled s visine (koji otvara vidike) pokazao mi je da su
funkcije frižidera uslovne, odnosno da iziskuju da se steknu određene
objektivne okolnosti, kao što je redovna & solidna plata kojom možete
istovremeno kupiti i piće i hranu, pa čak i kolač. I da je neophodno
da ima struje u energetskom sistemu. Pogled s visine omogućava i
uobličavanje problema na onom, kako se kaže, opštem nivou... Dakle,
imate li uopšte frižider? Ja imam bar mamin.
I tako smo već stigle do teme: nekada se imenovala kao „radna žena“,
kraće – „radnica“, danas se imenuje kao „zaposlena žena“. Prva ima
ideološki naboj, druga navodno nema. I upravo zbog tog navodnog
„nemanja“ ideološkog predznaka, meni je važno da pišem o 8. martu.
Da ne bih zaboravila. I o frižideru, onom polupraznom, koji me uvek
podseti na taj 8. mart.
Tačka u vremenu od koje počinje ovaj tekst je 8. mart 1857. godine,
Njujork. Radnice tekstilne industrije protestuju zbog neljudskih
uslova rada i niskih primanja. Na polovini XIX veka, industrijski
kapitalizam je već u usponu, a na talasu Francuske buržoaske
revolucije donosi besprekornu jednakost – svima jednako „dere“
kožu sa leđa. A u kombinaciji s patrijarhatom – ne i za isti novac.
Ako rade, žene i deca imaju manje plate. Iz školskih lekcija je
poznato da je to ujedno i vreme snažnog prodiranja socijalističkih
ideja u zapadnom svetu, već je objavljen Komunistički manifest,
radnička klasa je prepoznata kao subjekt revolucije, kao nada u bolje
sutra, to je vreme prvih sindikata, vreme kada se termin „bratstvo“,
naizgled tako obećavajuć u doba Revolucije, pokušava prvi put ozbiljno
u istoriji civilizacije proširiti i na sve sestre ovog sveta. Jer,
ako su sestre već, zbog potreba navodno egalitarnog kapitalizma,
mogle ući bar u tekstilnu industriju (sve žene znaju da šiju, zar
ne?), trebalo bi da odlazeći kućama ponesu istu platu kao i njihove
kolege. Ali kapitalizam ne odmiče mnogo od patrijarhata, ženska
radna snaga ugrožava mušku radnu snagu na tržištu rada, uzima im
radna mesta, a time i osnov njihove egzistencije... Tekstilna industrija
je bila neka vrsta kompromisa – ko, uostalom, može da zamisli