feminizam_2_gesamt_v3

250
Neko je rekao feminizam?
prepoznatljivi znaci vezani za njihovu kulturu i njihov izgled ne
upotrebljavaju u manipulativne i potcenjivačko-degradirajuće svrhe
da se pripadnici tih manjina ne bi osećali povređenim. Politička
korektnost uključuje i brigu o načinu predstavljanja žena (kao
još jedne marginalizovane grupe), njihovog lika i tela, bioloških
i društvenih razlika. No, mizoginija je odavno inkorporirana
u kulturu, njen je sastavni deo, tako da ni kod samih žena nije
često prisutna autorefleksija u njenom prepoznavanju, već je one
pomirljivo prihvataju, često nesposobne da redefinišu uvrežena
shvatanja o svom mestu i položaju u društvu. Paradoks je da i same
žene, svesno ili ne, prenose u etar mizogine sadržaje. Bez obzira
na veliki broj žena u medijima, njihovo obrazovanje i kreativnu
energiju, seksističke poruke su i dalje prisutne. One, dakako, nisu
više toliko transparentne, suptilne su i sve teže uočljive, takoreći
projektovane za podsvest, kao i ostale manipulativne i represivne
sile u postmodernoj civilizaciji.
Lice i telo vs lik i delo
Oblikovanje ženske rodne uloge u medijskim obrascima nikad
nije bilo problematično. Rodne uloge su dosledno podeljene, i
dugo se prezentacija žene svodila na njene porodične i seksualne
funkcije. Namera kreatora medijske stvarnosti bila je da žena,
bez obzira na svoje raznorodne pojavne manifestacije, ostane u
domenu lika i tela, odnosno da i u medijskoj prezentaciji ispuni
svoju anatomsku misiju. Rastavljajući ženu na njeno telo i lice
dobijamo rekonstrukciju društvenih stereotipa o ženi, odnosno
potvrdu društvenog poretka i zadatih kulturnih značenja. Kada
ženu određujemo isključivo njenim telom (što, na primer, čini
modna fotografija, reklamno-propagandni materijal itd.) mi
joj istovremeno oduzimamo lice, koje je simbol različitosti i
subjektiviteta. „Izražavanje ženskog tela, svejedno da li obnaženog
ili odevenog, neposredno je u skladu sa nerazvijenim i
degeneriranim erosom, u sredini koju je stvorio muškarac.“ 3 Lice,
3. Katunarić, V. (1984), Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb, str. 174.