feminizam_2_gesamt_v3

290
Neko je rekao feminizam?
Sledeće zlatno doba
Tokom srednjeg veka pozorišna istorija je tiša i mirnija, iako
crkva oraganizuje sopstvene izvedbe biblijskih priča, a ljudi iz
naroda polako počinju i sami da postavljaju predstave tokom
verskih praznika u kojima učestvuju i žene. Prvo sledeće doba
koje zavređuje lekciju u svakoj školi jeste elizabetanska Engleska,
a dramski pisac koji je obeležio ovu epohu svakako je Vilijem
Šekspir. Ove je prvi put u istoriji da nastaju profesionalna pozorišta
i da produkcija nije vezana za verske ili druge praznike. Ženama
je u ovo doba zakonom zabranjeno da pišu i nastupaju, 4 mada
im je ovog puta bar dozvoljeno da budu u publici. Obrazloženje
za ove zabrane je zaštita morala. Zakonska zabrana koja je u
Šekspirovo vreme podrazumevala da mlađi dečaci igraju ženske
uloge, neće se promeniti sve do vremena Čarlsa II (Charles II).
Međutim, privatno preduzetništvo u oblasti pozorišta jenjava pod
pritiskom Puritanaca, pa tako i pisanje novih tekstova. Tekstovi
koji su već napisani tokom takozvanog zlatnog doba, igraće se
širom Engleske i sveta.
Vremenom će se među feministkinjama iskristalisati dve
interpretacije, odnosno dve faze u kritici Šekspira. U prvoj su
feministkinje pokušavale da prisvoje Šekspira i da pokažu, naročito
koristeći komedije, da su heroine u njegovim delima zapravo
primeri pozitivnih ženskih likova. Međutim, kasnije detaljnije
analize pokazuju da je ovaj pristup bio previše optimističan. „Iako
je Šekspir odlično opisao opasnost i destrukciju koja dolazi iz
maskuliniteta, on nije ponudio ‘ženskost’ kao alternativu.“ 5 Karen
4. Virdžinija Vulf (Virginia Woolf ) govori o fiktivnom liku, Šekspirovoj sestri, koja
je u svemu slična njemu (talentovana, sposobna, vredna), ali je žena. Za razliku
od Vilijema koji je imao uspešnu karijeru i čija se dela izvode i danas, da je zbilja
postojala, ona ne bi imala priliku da se školuje, ni da radi, a svaki pokušaj da se
ostvari u Vilijemovoj karijeri morao bi se završiti neuspehom. U priči Virdžinije
Vulf Šekspirova sestra tragično završava zato što je žena, te ona stoga ostaje simbol
nevidljivog i neprepoznatog ženskog stvaralaštva kroz istoriju. Vidi Virdžinija Vulf,
Sopstvena soba, prev. Jelena Marković, Plavi jahač, Beograd, 2000.
5. Newman, Karen (1985). Comment on Heilburn’s Review of The Woman’s Part,
Shakespeare’s Division of Experience, and Man’s Estate. U Signs, Spring 1985, str. 601.