feminizam_2_gesamt_v3

171
II poglavlje: lično i političko
osnovi društva, kao i da, po svemu sudeći, one žene koje su uspele
da predstavljaju strukture vlasti nisu zastupale interese svih žena.
Tu bi trebalo napraviti razliku između feministkinja i žena uopšte
uzev, jer se ne podrazumeva da će svaka žena delovati u pravcu
rodne ravnopravnosti. A zbog različitih ideoloških usmerenja
feministkinja, problem ekonomskog položaja žena nije se uvek –
u svakom vremenskom razdoblju i u svakoj teorijskoj artikulaciji
problema – nalazio u središtu pažnje, što je rezultiralo parcijalnim
rešenjima i nedovoljno snažnim zalaganjem za interese i posebne
potrebe žena na radu, koje su svakako tiču opšte građanske
ravnopravnosti.
Žene, tranzicija i nezaposlenost
Najvažnija karakteristika savremenog rada i ekonomije jeste
stalni porast nezaposlenosti, uprkos konstantnim političkim
obećanjima i uveravanju u suprotno. Razlozi iz kojih broj
zaposlenih žena izgleda statistički manji može da bude i način
na koji se vodi evidencija. Na primer, u Velikoj Britaniji udate
nezaposlene žene nisu na evidenciji nezaposlenih, čime im
se na neki način oduzima status radno sposobnih, i dodeljuje
permanentan status izdržavanih lica, čiji se ekonomski status ne
određuje nezavisno.
U tekstu Žene i ekonomske promene 2000-2005, Mirjana
Dokmanović se bavi pitanjem da li tranzicija različito pogađa
muškarce i žene. Zaključak ove analize je da su šanse i rizici veoma
nejednako raspoređeni u društvu, kao i da kategorija roda igra
značajnu ulogu u tome – „žene plaćaju neproporcionalno visoku
cenu sistematskih promena, dok mogućnosti za poboljšanje
kvaliteta ostaju na niskom nivou“. U najtežem položaju, prema
ovoj analizi, nalaze se mlade žene sa niskim stepenom stručne
spreme. Dokmanović skreće pažnju na neke razlike u odnosu
na druge studije, na primer, Zapošljavanje žena u Evropi, da
žene u proseku duže čekaju na zaposlenje od muškaraca u svim
stepenima stručne spreme, rade isti posao za manju platu, i češće