feminizam_2_gesamt_v3

59
I poglavlje: prava i slobode
muškarci su zadovoljavali u kontaktu s drugim muškarcima i
ženama. Naime, pojava homoseksualnosti i biseksualnosti nije
bila retka, a mnogi učeni ljudi toga doba imali su svoje „dečake“.
Mnogi su takođe koristili usluge hetera, otmenijih prostitutki u
antičkoj Grčkoj, čiji je položaj posebno zanimljiv. Hetere su bile
obrazovane neudate žene, koje su vodile slobodan način života,
kao ljubavnice državnika, književnika, uglednih i bogatih ljudi u
Atini i drugim starogrčkim gradovima. Osvajale su muškarce ne
samo svojom lepotom, već i duhovitošću, intelektom i talentima.
Najpoznatija i najučenija među njima bila je Aspazija, koja je
izvršila veliki uticaj na Perikla, istaknutog atinskog vladaoca.
Njegovi savremenici navode da je, pored vaspitanja mladih
družbenica da postanu kurtizane, predavala filozofiju i retoriku.
Uživajući takav ugled, i sam Sokrat je tvrdio da mu je ona
učiteljica. 3 Međutim, iako su bile veoma obrazovane i sposobne,
hetere su zbog svog slobodnog života, a verovatno i zbog svoje
učenosti, nosile teret moralne osude kao i zabrane da uđu u
legalnu bračnu zajednicu i da rađaju decu.
U starom Rimu vladao je strog patrijarhalni princip. Žena u
javnoj sferi nije bilo, a u privatnoj je vladao pater familias koji
je imao apsolutno pravo svojine nad stvarima i tzv. ius vitae ac
necis (pravo života i smrti nad članovima svoje porodice) koje je
u periodu principata ograničeno. Do sticanja punoletstva važnu
ulogu su imali staratelji, a tutori su bili prisutni u prilikama kad
je, već odrasla, žena boravila van kuće, i oni su davali odobrenje za
sve pravne poslove koji se tiču raspolaganja njenom imovinom.
U postklasičnom periodu se institucija tutorstva nad ženama sve
više formalizuje. 4 Dakle, žena se u klasičnom periodu rimske
istorije smatrala infantilnom i nesposobnom poput dece, umno
poremećenih i duševno obolelih osoba. Samim tim, o njihovom
organizovanom obrazovanju nije ni moglo biti reči.
3. Elizabet Abot, „Ljubavnice koje su menjale istoriju“,
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=news&sile=article&sid =16103
4. Miroslav Milošević: Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 2005, str. 133.