feminizam_2_gesamt_v3

71
I poglavlje: prava i slobode
Učenje pravoslavne crkve o razvodu je bilo nešto liberalnije,
pa se smatralo da brak kao ljudska ustanova može prestati, iako
je brak po ideji neraskidiv. Protestantsko učenje je u potpunosti
odbacilo katoličku dogmu o neraskidivosti braka, uz obrazloženje
da Hristos nikada nije ograničio razvod samo na preljubu, niti ga je
potpuno zabranio. Većina drugih hrišćanskih verskih zajednica je
uglavnom prihvatila ovo protestantsko, liberalno „viđenje“ razvoda
braka.
Reformacija i ideje Francuske revolucije doprinele su tome da
ideja o dopuštenosti razvoda braka postane vladajuća u novom veku.
Pravo na razvod prvi put je ozakonjeno 1583. godine u Danskoj
koja je tada bila većim delom protestantska država. Nakon Danske,
pravo na razvod braka je odobreno i u drugim protestanskim
zemljama, Švedskoj, Norveškoj, Pruskoj, Saksoniji.
Francuski prosvetitelji i ideje Francuske revolucije prenose
instituciju razvoda braka i u ostale zemlje zapadne Evrope. Jedna
od najznačajnijih tekovina Francuske revolucije predstavlja i Zakon
o razvodu braka iz 1792. godine. Ovaj zakon je, uprkos kanonskom
pravu, dozvolio razvod braka u tri slučaja: a). razvod po obostranom
sporazumu bračnih drugova; b). razvod po zahtevu jednog bračnog
druga zbog nesaglasnosti naravi; i c). razvod iz niza posebnih i
apsolutnih brakorazvodnih uzroka (osuda na kaznu zbog nečasnog
dela, teške uvrede, napuštanja, duševne bolesti, itd.). Iako je ovaj
zakon kasnije ukinut, dok je razvod braka još dugi niz godina bio
zabranjen u mnogim zemljama, ideja o pravu na razvod braka
ostaće do danas.
Poslednja evropska država koja nije priznavala pravo na razvod
braka bila je Irska. No, na referendumu održanom 1995. godine,
građani i građanke su se većinom glasova izjasnili za razvod, pa
je tako izmenama Ustava Republika Irska 1996. godine prihvatila
ustanovu razvoda braka u svoje zakonodavstvo. Gledano iz
„neevropske perspektive“ razvod braka predstavlja još uvek teško
ostvarivo ili neostvarivo pravo za mnoge žene širom sveta, posebno
u državama u kojima su na snazi šerijatski zakoni.