feminizam_2_gesamt_v3

64
Neko je rekao feminizam?
Dugo je crkva držala veto na univerzitetsko obrazovanje žena.
U intelektualnim krugovima često su se vodile debate o pitanju
umne sposobnosti žena. Tek je 1863. godine na Univerzitetu u
Cirihu dozvoljeno da studiraju i žene (na univerzitete u Kembridžu
i Oksfordu prve studentkinje su zakoračile tek 1870. i 1878.
godine). Iako ženama u Srbiji pristup Velikoj školi zakonski nije
bio zabranjen, one su počele u kontinuitetu da se upisuju tek nakon
1887. godine, i to uglavnom na Filozofski fakultet. U SAD, odnosno
prvo u federalnoj jedinici Juti, ženama je omogućeno jednako
obrazovanje koje je obuhvatalo i univerzitetsko obrazovanje. 15
Početkom XIX veka u Srbiji nije bilo obrazovanih žena.
Izuzetak su bile malobrojne supruge Srba iz Ugarske koje su došle
u Srbiju, i nekoliko pripadnica kneževe porodice. Od otvaranja
prvih škola na maternjem jeziku 1830. godine, pa do osnivanja
ženskih škola 1846. godine, ako su se uopšte obrazovale, devojčice
su pohađale muške škole. S obzirom na nepostojanje formalne
zabrane univerzitetskog obrazovanja, neke žene su tu mogućnost
iskoristile. Godine 1905, kada je ženama formalno priznato pravo
na visoko obrazovanje, srpska javnost je izražavala veliki otpor
prema tome, jer je „ženskinjama“ bilo mesto u kući. Bilo je teško
i zamisliti da žene rade poslove koji nisu domaćičkog tipa i da
u intelektualnom smislu budu konkurentne muškarcima. Sve u
svemu, studentkinja je bilo malo, nešto više ih je bilo 1914. godine
– svega 10 procenata od ukupnog broja studenata – a samo neke od
njih će steći pravo na profesionalnu emancipaciju.
Savremeno doba
U XX veku se ostvaruju daleko ravnopravniji uslovi za obrazovanje
oba pola. Sa stanovišta borbe za žensko pravo na obrazovanje,
značajno je da je XX vek obeležilo i osnivanje centara,
odnosno programa ženskih studija na univerzitetima u SAD krajem
šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, koji se kasnije šire po
čitavom svetu. Ženske studije predstavljaju vrhunac akademskog
15. Ibid., str. 16-22.