feminizam_2_gesamt_v3

373
VII poglavlje: preseci, pačvork
Bilo bi ishitreno zaključiti da su stvarni životi žena i muškaraca
odgovarali teorijskim modelima razvijenim u filozofiji i pravu, a
potom i u humanističkim naukama i biologiji, koji su pretendovali
na to da stvarnost objasne ali i da je normiraju. Istorijska
istraživanja po uzoru na genealogiju Mišela Fukoa 4 pružaju
mogućnost sagledavanja konstrukcije roda u judeo-hrišćanskoj
civilizaciji iz nešto drugačije perspektive, koja razotkrivanjem
potisnutih istorijskih sadržaja pokazuje kako doprinos žena
toj civilizaciji, tako i disonantne glasove u odnosu na glavni tok
tradicije. Polna rasprava (Querelle des sexes) je naziv koji Gizela
Bok (Gisela Bock) koristi da bi opisala niz različitih dijaloga koji
su se u Evropi vodili od renesanse do savremenog doba oko toga
„šta ili kako žene i muškarci jesu, treba ili mogu da budu“. 5 Žene,
kao i muškarci, učestvovali su u raspravama kroz koje su se rodni
identiteti konstruisali ali i dekonstruisali, potvrđivali i dovodili u
pitanje. Rasprave o rodu neizbežno su se ticale odnosa javnog i
privatnog, i mesta žene između ovih različitih sfera.
Problem ženskog identiteta često je izražavan kroz različite
paradokse: s jedne strane, verovalo se da su žene bliže prirodi nego
muškarci, njihovim telima su vladale misteriozne sile koje su daleko
nadvladavale moć razuma i savesti, što su distinktivni atributi
ljudskosti, te se stoga ženama odricala pripadnost ljudskom rodu na
onaj način na koji se potvrđivala muškarcima; s druge strane, žene
su imale ulogu primarnih prenosnika kulture i njenih vrednosti
sa naraštaja na naraštaj. Smatralo se da su žene opasne zbog svoje
nekontrolisane seksualnosti – a istovremeno su doživljavane i kao
aseksualne majke-svetice, stubovi moralnog sveta porodice. Najzad,
žene nisu stranke u društvenom ugovoru i stoga nemaju ni prava
ni dužnosti, ali se od njih ipak očekuje da „dobrovoljno“ sklope
ugovor (bračni), kojim obećavaju trajno potčinjavanje volje, koju,
zapravo, ni nemaju. Protivrečne predstave o ženama reflektovale su
4. Videti Mišel Fuko, Istorija seksualnosti, Prosveta, Beograd, 1988.
5. Gizela Bok: Žena u istoriji Evrope. Od srednjeg veka do danas, Clio, Beograd, 2005,
str. 13.