feminizam_2_gesamt_v3

298
Neko je rekao feminizam?
Atena Partenos, zaštitnica grada i samog poretka
nije slučajno prikazana kao devica; Erehtejev hram
nose Karijatide, žene-stubovi koje će u budućnosti
zloupotrebiti totalitarni režimi XX veka, a na frizu
Partenona prikazana je scena amazonomahije.
Svi su elementi na Partenonu povezani. Erehtej
je osnivač atinskog polisa, a Amazonke su po
predanju oskrnavile prvobitni Partenon, tako da
je statua device boginje Atene trebalo da bude u
funkciji zaštite poretka.
Helenska umetnost donosi i prikaz prvog
ženskog akta u umetnosti – Niobe na umoru (oko
450-440 godine pre nove ere, Mermer, Muzej
Termi, Rim) – smrtnice koja je nemilosrdno kažnjena
zbog ponosa i hvalisanja. Njena nagost nije
u funkciji oboženja figure, već je naprotiv odraz
borbe i patnje koju ranjena smrtnica proživljava.
Poznato je da je Nioba otelotvorila tako uzvišenu
osobinu tragedije (pathos), koja u nama izaziva
saosećanje.
Pojava hrišćanstva i uopšte monoteističkih religija će na više
načina nastaviti postojeću tradiciju prikazivanja žene. Bogorodicu,
ženu nad ženama, po predanju je prvi put naslikao Luka, jedan od
apostola i evanđelista. Na III vaseljenskom saboru održanom 431.
godine, ustanovljena je dogma Marije kao bogomatere i device, uz
priznanje njene uloge u spasenju. Ikoničnost prikaza Bogorodice
kao nedeljive prirode ponavljaće se vekovima i ponavlja se još
uvek. Iako sama Bogorodica ima mnogo atributa, njena osnovna
funkcija konstruisana je fantazmatičnom ljubavlju oca-sina i
majke, bez obzira na to da li se radi o rođenju sina, oplakivanju
ili o samom Uspenju/Vaznesenju (zavisno od toga da li se radi
o pravoslavnoj ili rimokatoličkoj dogmi). Sve marijanske teme
koje su se razvijale tokom razvoja hrišćanstva bile su uzor koji je
trebalo slediti.