feminizam_2_gesamt_v3

342
Neko je rekao feminizam?
II
Revolucionarne šezdesete i vesele sedamdesete
Početkom druge polovine XX veka antropologija je tek počela da
otkriva nova i zanimljiva pitanja. Naime, prihvativši primat kulturne
determinacije ponašanja, antropolozi su usvojili tezu da društvene
uloge polova nemaju veze s biološkim karakteristikama, ili da bar
ne proishode direktno iz njih. Različita kulturno-materijalistička
proučavanja, uglavnom među američkim antropolozima, koja su
se koncentrisala na odnos ekonomije, tehnologije i idejnih sistema
različitih društava, pokazivala su kako u mnogim kulturama žene
zapravo imaju ključnu ulogu u nabavci ili proizvodnji hrane, ali
to i dalje ne menja njihov podređeni status u javnoj, političkoj
a često i ritualnoj sferi. Dakle, antropologija se i dalje suočavala
s problemom objašnjavanja gotovo univerzalne podređenosti
žena, a naročito takvih radikalnih praksi kao što je sati 11 u Indiji,
podvezivanje stopala u Japanu, da i ne govorimo o uopštenom
položaju žena na Bliskom Istoku.
Jedan od najinteresantnijih i najkontroverznijih odgovora
ponudiće strukturalizam Kloda Levi-Strosa (Claude Levi-Strauss).
Levi-Stros je postulirao da je univerzalna mentalna karakteristika
ljudskih bića potreba za organizacijom, odnosno strukturiranjem
sveta. Strukturno uređivanje predstavlja osnovu društvenosti:
uređenost je neophodna da bi društvo opstalo. Princip organizacije
sveta je princip binarnih opozicija, odnosno dihotomija. Ovaj
princip uređivanja može se uočiti u svim kulturnim „artefaktima“:
kosmologiji, mitovima, pravilima ishrane, organizaciji prostora i,
među najvažnijim, bračnim pravilima. Levi-Stros podrazumeva
da se komunikacija među ljudskim grupama između ostalog
obavlja putem razmene žena. Ali, žene nemaju samo konkretnu
ekonomsku i komunikativnu funkciju, već i simboličko značenje.
Kako je osnovni princip strukturiranja dihotoman, žensko
zauzima jedan kraj opozicije žensko:muško, koja je analogna
11. Sati je običaj spaljivanja udovica zajedno s muževljevim telom, koji se britanska
kolonijalna administracija trudila da iskoreni. Međutim, postoje indicije da nije u
potpunosti iščezao čak ni danas.