feminizam_2_gesamt_v3

20
Neko je rekao feminizam?
sredine (ravnopravnost versus retradicionalizacija), poruke spolja
u suprotnosti s porukama koje su nam ovde dostupne, i priličnu
idealizaciju svega što dolazi sa strane, autorke krasi identitet koji
se utoliko može odrediti kao, na neki način, drugačiji u odnosu na
identitet žena prethodnih generacija u ovoj zemlji.
U poslednjih nekoliko godina, pre svega pod moćnim uticajem
Centara za ženske studije (u Beogradu i Novom Sadu) – nije
nevažno pomenuti da su gotovo sve učesnice u ovom projektu
pohađale alternativnu nastavu ženskih studija, u različito vreme
i s različitim interesovanjima koja će uslediti po svršetku studija
(takođe nije nevažno istaći da su mnoge kasnije nastavile svoj
rad sa Ženama u crnom) – oformio se krug žena koje sve više
reprezentuju različite domene feminističke teorije i aktivizma.
Ono što, međutim, ova knjiga predstavlja nije kritički osvrt,
niti pokušaj pisanja neke „nove teorije“, što bi se usled sličnosti
sintagmi „treća scena“ i „treći talas“ feminizma s pravom moglo
očekivati. Iako su je, dakle, pisale pripadnice takozvanog „trećeg
talasa“ u generacijskom smislu, ova knjiga po svojim težnjama –
da bude jasan i intrigantan opis zatečenog stanja – više odgovara
„novom pisanju istorije“ karakterističnom za sedamdesete godine
XX veka u zapadnim zemljama.
Ona, prema tome, na izvestan način predstavlja završetak posla
jedne ranije generacije. No, ona istovremeno svojom nepotpunošću
i načelnom nedovršivšću, upućuje i poziv nekoj sledećoj generaciji
da se upusti u kritičko razlaganje njenih postavki.