feminizam_2_gesamt_v3

260
Neko je rekao feminizam?
tela, svoju seksualnost, senzitivnost i krhkost, bilo kao takmičarke
ili kao navijačice, dekorativni seksualni objekti koji popunjavaju
poluvremena muških borbi za prevlast.
Bez obzira na to u koju svrhu se, dakle, slika žene u medijima
koristi (zarad publiciteta ili reprezentacije), ona bi uvek trebalo
da predstavlja samo jedno – objekat zadovoljstva, želje, uživanja.
Mediji nagoveštavaju da je jedina publika zainteresovana za
„ozbiljne“ nacionalne vesti u stvari muška, heteroseksualna publika
i da se samo njoj vredi obraćati i „podilaziti“. A kako to učiniti bolje
do medijskom ekploatacijom ženskih polunagih tela? Imperativ
heteroseksualnosti! Jer su muškarci subjekti koji posmatraju. Taj
njihov status doduše nije apsolutan. U konzumentskoj kulturi
kakva je današnja, i muško telo se može pretvoriti u „stvar“, ali
gotovo uvek s predznakom homoseksualnosti, što čuva ekskluzivno
pravo muškaraca da imaju svoj objekat želje. Dakle, objektivizacija
muškaraca u medijima ne pretvara žene nužno u subjekte koji
posmatraju, dok je obratni slučaj pravilo. Žene imaju „ekskluzivno“
pravo na funkciju „prizora“, čak i kada ostvaruju visok društveni
status, značajne društvene uloge (političarke, poslovne žene,
čak i kandidatkinje za predsednika države). Kandidatkinja za
predsednicu Francuske, Segolen Roajal (Ségolène Royal), dospela
je na „naslovne strane“ tek kada su njene muške stranačke kolege
počele u medijima da raspravljaju o tome da li je prilikom posete
Čileu trebalo da obuje cipele s visokim potpeticama, ili o tome
ko će voditi brigu o njeno četvoro dece ukoliko se kandiduje za
predsednicu. Zvuči poznato? Da li je neko rekao... Nataša Mićić?
Heteroseksualnost, ekonomska nezavisnost, sposobnost da
izdržavaju porodicu, fizička moć, racionalnost, hrabrost, uspeh i
kontrola nad ženama, jesu odlike hegemonije maskuliniteta koja se
propagira u medijima. U skladu s tim se i prave televizijski programi
za različitu publiku – mušku i žensku. Sapunice predstavljaju
žensku televizijsku formu, dok se akcione i avanturističke serije
prave za muškarce. Ženske televizijske forme se fokusiraju na
emocije i lične odnose, a muške na akciju i fizički obračun oko moći,