feminizam_2_gesamt_v3

326
Neko je rekao feminizam?
sve postojeće globalne procese koji se vezuju za neoliberalizam, već
i zato što se često ne pravi razlika između termina „globalizacija“
i „internacionalizacija“, pa neki autori i autorke koriste te termine
kao međusobno zamenjive. U nastavku ovog teksta, pod izrazom
„globalno” nasuprot „internacionalnom”, podrazumevaće se procesi
i odnosi koji se ne zasnivaju na sistemu nacionalnih država.
Za razliku od većine konvencionalnih pristupa globalizaciji,
koji su uglavnom rodno slepi, feminističke teorije proučavaju
globalizaciju pre svega kao rodni proces, ne gubeći iz vida da se
ujedno radi o složenom ekonomskom, kulturnom i geografskom
procesu u kome je mobilnost kapitala, organizacija, ideja, diskursâ
i ljudi dobila globalni ili transnacionalni oblik.
Iako ženski pokreti imaju dugu istoriju organizovanja
na međunarodnom planu, smatra se da tek od devedesetih
godina XX veka počinje organizovanje žena i feministkinja na
transnacionalnom nivou. Zajedno s drugim transnacionalnim
nevladinim organizacijama, mrežama i društvenim pokretima, one
stvaraju takozvano „globalno civilno društvo“ koje ne bi trebalo
shvatiti kao monolitnu celinu čiji akteri imaju jedinstvene ciljeve.
U literaturi koja se bavi globalizacijom često se može naći teza
da je „globalizacija odozgo“ (odnosno, neoliberalna ekonomija i
politika, kao i rastuća moć međunarodnih finansijskih institucija,
trgovinskih organizacija i drugih dominantnih međunarodnih sila)
izazvala kolektivne odgovore radničkih, ženskih, feminističkih
i drugih grupa, odnosno „globalizaciju odozdo“. „Globalizacija
odozdo“, prema tome, označava stvaranje „globalnog civilnog
društva“, nove javne sfere, što se obično definiše kao veliki,
povezan i višeslojan društveni prostor koji obuhvata stotine
hiljada nevladinih organizacija i institucija. Ove mreže imaju moć
oblikovanja novih identiteta, pa čak i moć stimulisanja svesti među
ljudima da je razvijanje uzajamnog razumevanja za različite načine
života praktično nužnost. 3
3. Keane, J. (2001). „Global Civil Society?“. U: H. Anheier, M. Glasius i M. Kaldor
(ur.). Global Civil Society. Oxford University Press. poglavlje 2, str. 23-47