feminizam_2_gesamt_v3

391
VII poglavlje: preseci, pačvork
o zaraznim bolestima, 16 malo je žena bilo spremno da ustane
protiv njega i da se založi za tako škakljivu stvar kakva je dobrobit
„moralno posrnulih žena“.
Prve feministkinje su zapravo veoma taktično manevrisale
pitanjima morala, pažljivo birajući retoriku koja je najčešće
isključivala i inače društveno neprihvatljive prakse i slojeve.
Kad su prvi put organizovano počele da lobiraju za pravo glasa,
moralna superiornost žena, čije se poreklo tražilo u bitno ženskim/
majčinskim vrlinama – čestitosti, nežnosti, brizi za druge – postala
je glavni adut u ovoj borbi. Ukoliko se ženama da pravo glasa,
država će biti uređena kao porodica (u kojoj će muškarac biti glava,
a žena srce), što državi obećava moralnu i nacionalnu obnovu.
Moralnost je ključ za razumevanje različitih stavova i praksi prvih
feministkinja: iz načina na koji se moralnost tumačila, formirao se i
njihov odnos prema braku, ženskom „ropstvu“, muškoj seksualnosti,
ali i način formulisanja zahteva za pravo glasa.
Već tada se postavlja pitanje koje će pratiti čitavu istoriju ženske
emancipacije: šta žene hoće? Da budu kao muškarci? Da reformišu
postojeće (muško) društvo? Da ostvare društvo bez muškaraca?
Iako su različite žene imale na umu različite strategije kako da
ostvare svoje težnje, Viktorijanke su se nekako najviše pridržavale
umerene, moralno-reformatorske retorike, bilo da su se odlučivale
na militantne akcije, bilo da su pokušavale da sprovode ustavne
reforme. 17
16. Policiji je davao pravo da privede prostitutku, da je primora na pregled
spekulumom i da je pritvori ukoliko je obolela. Nekoliko godina kasnije,
lekari su nastojali da prošire svoje pravo i na preostalu žensku populaciju izvan
„zanata“. (Phillips: 76-78). O prostituciji načelno, videti tekst Milene Timotijević
„Prostitucija na feminističkoj političkoj agendi“ u ovoj knjizi.
17. O tome rečito govori jedan od najdugotrajnih sporova koji je zahvatio prvi talas
feminizma – pitanje da li i udate žene treba da steknu pravo glasa ili ne. Prvi
zahtev za pravo glasa (u Engleskoj formulisan 1866. godine) nije poštovao ideju
polne ravnopravnosti: peticijom koju je potpisalo 1499 žena (Phillips 2003: 97),
zahtevalo se da se glas odobri svim vlasnicima nepokretnosti, bez obzira na pol.
Građanski status se, prema tome, tražio samo za vlasnice svojine, što udate žene
toga doba nisu mogle biti. Ovaj stav je opstajao decenijama, da bi konačno podelio
sifražetski pokret u vreme njegove najveće snage.