feminizam_2_gesamt_v3

167
II poglavlje: lično i političko
Promene u radu dovele su do preispitivanja temeljnih vrednosti
ljudskog života, i do temeljitog preispitivanja osnovnih pitanja
ljudskog razvoja: „Premda nalazimo da su žene napravile veliki
pomak, rezultati tog napretka su fragmentarni i neujednačeni, što
možda i nije toliko neočekivano u postojećim, često dramatičnim
socijalnim, ekonomskim i političkim promenama u prvom delu
decenije [devedesetih godina XX veka].“ 16 Prema nekim autorima,
celokupna oblast rada nakon promena koje su pratile transformacije
10. Prema Stenfordskoj filozofskoj enciklopediji, afirmativna akcija „predstavlja pozitivne
korake u cilju povećanja prisustva žena i manjina u oblastima iz kojih su oni tokom
istorije isključeni – zapošljavanja, obrazovanja i biznisa.“
11. Dijksrtai Plantenga, Op. cit., str. 143. Na ovom mestu samo ukazujemo na drugu
mogućnost naziva za afirmativnu akciju, koja je takođe u upotrebi, bez namere da
referiramo na naziv koji su konzervativne struje davale ovim zakonskim rešenjima:
pozitivna diskriminacija.
12. Međutim, ukoliko društvenu strukturu čine kategorije onih koji poseduju kapital
i onih koji ga ne poseduju, nije jednostavno pokazati kako bi se u sadašnjem
trenutku moglo izračunati koliko deprivirane grupe zaslužuju neko radno mesto
više od pripadnika bilo koje druge društveno-kulturne skupine, i na kakve vrste
nadoknade tačno imaju pravo – što se od njih traži da preciziraju ukoliko imaju
neke pravne zahteve. Primer za to kako pravna barijera tretiranja jednakosti van
istorijskog i socio-kulturnog konteksta sprečava ostvarenje prava manjinskih grupa
na jednakost nudi i sudbina koja je zadesila programe afirmativne akcije, koji su u
SAD proglašeni neustavnim jer „jednake ne tretiraju jednako“, i jer pripadnicima
manjinskih grupacija „daju neopravdane privilegije koje nisu postignute talentom
ili uspehom“. (Barkan, Joanne, „Alive and Not Well: Affirmative action on
Campus“, Dissent, Spr 2008, p. 49-57.) Ukoliko integracija marginalizovanih
ostaje samo na formalno-pravnom nivou, oni retko uspevaju da se izbore za
opštedruštvenu priznatost i prihvaćenost, tako da je pitanje koliko nastojanja žena
koje naglasak stavljaju na postojeći pravni okvir, mogu da odu dalje od sudbine
koja je zadesila afirmativnu akciju: veliki je broj suđenja „oštećenih“ belaca i/
ili muškaraca koji dobijaju parnice na osnovu tužbe da su nezakonski oštećeni,
ukoliko zbog pripadnika manjina nisu dobili radno mesto ili mesto na željenom
koledžu.
13. Rubery et al., Op. cit.
14. Haralambos, Michael (2002), Sociologija – teme i perspektive, Zagreb: Golden
marketing, str. 716
15. Edwards, Roselin (2000), „Numbers are not enough: on women in higher
education and being a feminist academic“, Academic Work and Life, Vol. 1,
307-333. Autorka analizira rodnu ravnopravnost na univerzitetu, pokazujući
da, premda broj žena nastavnica i studentkinja u pojedinim slučajevima čak i
premašuje broj muškaraca na tim pozicijama, strukturne i hijerarhijske razlike i
niži položaj žena ostaje konstantan.
16. Rubery et al. Op. cit., str. 4