feminizam_2_gesamt_v3

184
Neko je rekao feminizam?
prostitucije se dalje opravdava tvrdnjom
da je muškarcima seks neophodan te
da se na ovaj način „brak i porodica
čuvaju od razornog delovanja muških
seksualnih prohteva“, 2 a mlade devojke
od silovanja, jer ovako postoji jedan broj
žena koje su uvek na raspolaganju da
zadovolje mušku potrebu.
Odnos javnosti prema prostituciji u
velikoj je meri bio obeležen stavovima
crkve. Ona se prostitucijom oduvek bavila
isključivo iz perspektive bračne zajednice
i ugrožavanja braka kao institucije. Brak
je za hrišćanstvo jedna od „svetih tajni“,
ali i većina drugih organizovanih religija
prepoznaje društvenu važnost braka kao
institucije, budući da je dugo bio jedini
zvanični okvir prokreacije i legitimacije potomstva (što je u velikoj
meri i danas), da je uređivao prenošenje vlasništva i vršio ostale
vrste društvene kontrole, kao i klasnu i rodnu reprodukciju. 3 U
građanskom društvu institucija braka podrazumeva „romantični
kompleks“ i vernost kao vrhunsku vrednost, i zato religija nastupa
u ime odbrane braka, a protiv prostitucije. Ta perspektiva, međutim,
u potpunosti izostavlja ženu koja stvarnost prostitucije živi svakog
dana. Ona je eventualno „moralno posrnula“ pojedinka, ali nikada
žrtva organizovane eksploatatorske prakse.
U klasicima feminizma koje su potpisale Meri Vulstonkraft
(Mary Wollstonecraft), Ema Goldman (Emma Goldman) i
Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) možemo pronaći poređenja
prostitucije i braka: po njima je brak u stvari legalna
prostitucija, pri čemu je prostitucija čak poštenija, jer žene bivaju
Trudna jedanaestogodišnja
prostitutka, Engleska, XIX vek.
2. Carole Pateman, Polni ugovor, prev. Ranko Mastilović, Feministička 94, Beograd,
2001, str. 200.
3. Anđelka Milić, Sociologija porodice, Čigoja, Beograd, 2001.