feminizam_2_gesamt_v3

169
II poglavlje: lično i političko
Sporazum o građanskim i političkim pravima i Sporazum o
ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima. Zapadna društva
su se zalagala, iz sasvim jasnih razloga – da bi očuvala ekonomsku
dominaciju i da bi ligitimisala eksploataciju ekonomija „zemalja
u razvoju“ – da politička i ekonomska prava budu odvojena u
dva različita sporazuma, jer su ekonomska prava dostignuća ili
aspiracije, a ne prava stricto sensu. 19
Takva podela ljudskih prava ne odgovara ni ženama, ni bilo
kojoj drugoj marginalizovanoj skupini, jer im ne pomaže da
suštinski poboljšaju svoj položaj: one su ostavljene da se često bore
za minimum egzistencijalnih uslova, pošto im se goli opstanak ne
garantuje kao ljudsko pravo, niti im se garantuje da će biti stvoreni
mehanizmi kojima bi tozbilja postalo pravo. Ovim se zapravo
ideja „univerzalnih ljudskih prava“ raskrinkava kao nemoguća:
zbog čega bi univerzalna i neotuđiva ljudska prava trebalo deliti
tako da samo politička građanska prava, koja u praktičnom životu
odveć često ne znače mnogo, ostanu neotuđiva? Ova podela
„univerzalnih ljudskih prava“ otuđuje od ljudi osnovnu ljudsku
potrebu – materijalnu egzistenciju – kao ljudsko pravo i dopušta
da zakon jačeg odlučuje da li će uopšte, kome i u kolikoj meri,
materijalna sredstva za obezbeđenje egzistencije biti dostupna. To
pokazuje da ni ekonomska jednakost, ali ni ekonomski opstanak
individua uopšte ne spadaju u domen univerzalnih ljudskih
prava. Time se zapravo legitimizuje ekonomska nejednakost, kao
i siromaštvo i pogubne posledice koje ono ima po ljudske živote,
koji bi prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima trebalo
da budu neprikosnoveni. Univerzalizam na koji pretenduje
ton i naziv Deklaracije ukazuje jedino na diskurs koji teži da
19. Zemlje u razvoju i sovjetski blok su se tu razišle sa zapadnim zemljama na
ideološkom planu, jer su držale da su obe kategorije oblici neotuđivih prava
individua, i da treba da budu objedinjene jedinstvenim sporazumom, što
predstavlja i način da one pokušaju da zaštite svoja prava na jednakost. Blok
razvijenih zemalja, na čelu sa SAD, insistirao je na svom tumačenju jednakosti,
tako da je taj sukob bio samo deo šireg i dugotrajnijeg spora zemalja „istočnog“ i
„zapadnog“ bloka.