feminizam_2_gesamt_v3

Recommendations

Info

167 II poglavlje: lično i političko Promene u radu dovele su do preispitivanja temeljnih vrednosti ljudskog života, i do temeljitog preispitivanja osnovnih pitanja ljudskog razvoja: „Premda nalazimo da su žene napravile veliki pomak, rezultati tog napretka su fragmentarni i neujednačeni, što možda i nije toliko neočekivano u postojećim, često dramatičnim socijalnim, ekonomskim i političkim promenama u prvom delu decenije [devedesetih godina XX veka].“ 16 Prema nekim autorima, celokupna oblast rada nakon promena koje su pratile transformacije 10. Prema Stenfordskoj filozofskoj enciklopediji, afirmativna akcija „predstavlja pozitivne korake u cilju povećanja prisustva žena i manjina u oblastima iz kojih su oni tokom istorije isključeni – zapošljavanja, obrazovanja i biznisa.“ 11. Dijksrtai Plantenga, Op. cit., str. 143. Na ovom mestu samo ukazujemo na drugu mogućnost naziva za afirmativnu akciju, koja je takođe u upotrebi, bez namere da referiramo na naziv koji su konzervativne struje davale ovim zakonskim rešenjima: pozitivna diskriminacija. 12. Međutim, ukoliko društvenu strukturu čine kategorije onih koji poseduju kapital i onih koji ga ne poseduju, nije jednostavno pokazati kako bi se u sadašnjem trenutku moglo izračunati koliko deprivirane grupe zaslužuju neko radno mesto više od pripadnika bilo koje druge društveno-kulturne skupine, i na kakve vrste nadoknade tačno imaju pravo – što se od njih traži da preciziraju ukoliko imaju neke pravne zahteve. Primer za to kako pravna barijera tretiranja jednakosti van istorijskog i socio-kulturnog konteksta sprečava ostvarenje prava manjinskih grupa na jednakost nudi i sudbina koja je zadesila programe afirmativne akcije, koji su u SAD proglašeni neustavnim jer „jednake ne tretiraju jednako“, i jer pripadnicima manjinskih grupacija „daju neopravdane privilegije koje nisu postignute talentom ili uspehom“. (Barkan, Joanne, „Alive and Not Well: Affirmative action on Campus“, Dissent, Spr 2008, p. 49-57.) Ukoliko integracija marginalizovanih ostaje samo na formalno-pravnom nivou, oni retko uspevaju da se izbore za opštedruštvenu priznatost i prihvaćenost, tako da je pitanje koliko nastojanja žena koje naglasak stavljaju na postojeći pravni okvir, mogu da odu dalje od sudbine koja je zadesila afirmativnu akciju: veliki je broj suđenja „oštećenih“ belaca i/ ili muškaraca koji dobijaju parnice na osnovu tužbe da su nezakonski oštećeni, ukoliko zbog pripadnika manjina nisu dobili radno mesto ili mesto na željenom koledžu. 13. Rubery et al., Op. cit. 14. Haralambos, Michael (2002), Sociologija – teme i perspektive, Zagreb: Golden marketing, str. 716 15. Edwards, Roselin (2000), „Numbers are not enough: on women in higher education and being a feminist academic“, Academic Work and Life, Vol. 1, 307-333. Autorka analizira rodnu ravnopravnost na univerzitetu, pokazujući da, premda broj žena nastavnica i studentkinja u pojedinim slučajevima čak i premašuje broj muškaraca na tim pozicijama, strukturne i hijerarhijske razlike i niži položaj žena ostaje konstantan. 16. Rubery et al. Op. cit., str. 4
168 Neko je rekao <strong>feminizam</strong>? socijalističkih društvenih uređenja, pre svega u oblasti radne politike, zapada u stanje koje nije daleko od uslova u kojima se radilo u najtežim momentima ekonomskih kriza i siromaštva. 17 Savremeni razvoj kojeg odlikuje neprestano naglašavanje jednakih mogućnosti, sudeći po pokazateljima, nije u stanju i da obezbedi te jednake mogućnosti ženama i muškarcima. 18 Rad kao ljudsko pravo S obzirom na to da je diskurs ljudskih prava od samih svojih početaka bio izgrađen oko pojma rada i materijalno-finansijskih aspekata društvenog života, trebalo bi napomenuti i da se proces njegovog nastanka odigrao u toku XX veka, uz minimalno učešće žena. Ženevska konvencija (1864) i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, sastavljena po uzoru na dokument iz Francuske građanske revolucije i usvojena na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1948. godine, predstavljaju njegove političke i zakonske osnove. Preporučujući ton ove deklaracije nije i obavezujući, dok je sama preporuka toliko opšta da ne uključuje nužno nijednu posebnu meru poboljšanja položaja žena. Principi na kojima ova Deklaracija počiva – sloboda, mir i jednakost – po sebi nisu novi, te se postavlja pitanje zbog čega je bilo potrebno ponovno tumačenje ideala na kojima se temeljio razvoj modernih država nakon epohe prosvetiteljstva. Razvijanjem ideje ljudskih prava, došlo se do toga da su ljudska prava nedeljiva i da obuhvataju podjednako građanska, politička, ekonomska, društvena i kulturna prava, ali je Univerzalna deklaracija svejedno ubrzo potom, političkim razmimoilaženjem među moćnijim zemljama sveta, podeljena na dva sporazuma: 17. Lefrene, Florens (2006), ’Da li je privremenost naša sudbina?’, La Monde Diplomatique, http://www.6yka.com/print/324. 18. Treba pomenuti da se žene u načelu suočavaju s većim rizikom od nezaposlenosti. S druge strane, tercijarni sektor u usponu uglavnom nudi slabo plaćene poslove s fleksibilnim radnim ugovorima, gde se kao jedna od ključnih kvalifikacija navodi fizički izgled, što ženama na tržištu loših poslova ženama pruža bolju prohodnost. To, međutim, teško može značiti da su žene ostvarile neku posebnu korist.
Page 3 and 4:
NEKO JE
Page 5:
Izdavač: Heinrich Böll Stiftung R
Page 8 and 9:
7 Neko je rekao feminizam? 155 162
Page 10 and 11:
9 Neko je rekao feminizam? Predgovo
Page 12 and 13:
11 Neko je rekao feminizam? Kratkom
Page 14 and 15:
13 Uvod uticaj feminizma na svoje
Page 16 and 17:
15 Uvod Feminizam, ta sporna reč T
Page 18 and 19:
17 Uvod svet, itd.). Ponuđeni rasp
Page 20 and 21:
19 Uvod samorazumljiva. Svima nam j
Page 25 and 26:
24 Neko je rekao feminizam? Dragana
Page 27 and 28:
26 Neko je rekao feminizam? Kada go
Page 29 and 30:
28 Neko je rekao feminizam? Kada je
Page 31 and 32:
30 Neko je rekao feminizam? žudi z
Page 33 and 34:
32 Neko je rekao feminizam? istih z
Page 35 and 36:
34 Neko je rekao feminizam? prvu i
Page 37 and 38:
36 Neko je rekao feminizam? (Carrie
Page 39 and 40:
38 Neko je rekao feminizam? nakon d
Page 41 and 42:
40 Neko je rekao feminizam? Liban -
Page 43:
42 Neko je rekao feminizam? veoma v
Page 46 and 47:
45 1952. Grčka, Obala slonovače,
Page 48 and 49:
47 Corazon Aquino, Filipini Predsed
Page 50 and 51:
49 Gloria Macapagal- Arroyo, Filipi
Page 52 and 53:
51 I poglavlje: prava i slobode bil
Page 54 and 55:
53 I poglavlje: prava i slobode sfe
Page 56 and 57:
55 I poglavlje: prava i slobode vis
Page 58 and 59:
57 I poglavlje: prava i slobode Tij
Page 60 and 61:
59 I poglavlje: prava i slobode mu
Page 62 and 63:
61 I poglavlje: prava i slobode nos
Page 64 and 65:
63 I poglavlje: prava i slobode Uo
Page 66 and 67:
65 I poglavlje: prava i slobode pro
Page 68 and 69:
67 I poglavlje: prava i slobode Rad
Page 70 and 71:
69 I poglavlje: prava i slobode Dia
Page 72 and 73:
71 I poglavlje: prava i slobode Uč
Page 74 and 75:
73 I poglavlje: prava i slobode sva
Page 76 and 77:
75 I poglavlje: prava i slobode o d
Page 78 and 79:
77 I poglavlje: prava i slobode i t
Page 80 and 81:
79 I poglavlje: prava i slobode Že
Page 82 and 83:
81 I poglavlje: prava i slobode par
Page 84 and 85:
83 zahtev, da bi narednih četrdese
Page 86 and 87:
85 I poglavlje: prava i slobode ih
Page 88 and 89:
87 I poglavlje: prava i slobode ovo
Page 90 and 91:
89 I poglavlje: prava i slobode bro
Page 92:
91 I poglavlje: prava i slobode i r
Page 96 and 97:
95 II poglavlje: lično i političk
Page 98 and 99:
97 II poglavlje: lično i političk
Page 100 and 101:
99 Sa socijalne tačke gledišta, o
Page 102 and 103:
101 II poglavlje: lično i politič
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
111 Drugi pol daje značajan prosto
Page 114 and 115:
113 neravnoteže i guranje žena na
Page 116 and 117:
115 razvoda. Termin razvedena žena
Page 118 and 119: 117 II poglavlje: lično i politič
Page 196 and 197: Može i drugačije 195 II poglavlje
Page 200: 199 II poglavlje: lično i politič
Page 204 and 205: NA RUBU PREOBRAŽAJA Iz plemena sam
Page 206 and 207: 205 III poglavlje: identiteti, razl
Page 218 and 219:
217 III poglavlje: identiteti, razl
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
Page 230 and 231:
Page 232 and 233:
Page 234:
Page 238 and 239:
237 IV poglavlje: glasovi, odjeci s
Page 240 and 241:
239 IV poglavlje: glasovi, odjeci p
Page 242 and 243:
Page 244 and 245:
243 IV poglavlje: glasovi, odjeci k
Page 246 and 247:
245 IV poglavlje: glasovi, odjeci f
Page 248 and 249:
Page 250 and 251:
249 IV poglavlje: glasovi, odjeci d
Page 252 and 253:
Page 254 and 255:
253 IV poglavlje: glasovi, odjeci b
Page 256 and 257:
255 IV poglavlje: glasovi, odjeci (
Page 258 and 259:
257 IV poglavlje: glasovi, odjeci
Page 260 and 261:
259 Na tragu maskuliniteta i femini
Page 262 and 263:
261 IV poglavlje: glasovi, odjeci j
Page 264 and 265:
263 IV poglavlje: glasovi, odjeci I
Page 266 and 267:
265 IV poglavlje: glasovi, odjeci u
Page 268 and 269:
Page 270 and 271:
Page 272 and 273:
271 IV poglavlje: glasovi, odjeci j
Page 274:
Page 278 and 279:
277 V poglavlje: slike, pokreti Pit
Page 280 and 281:
279 V poglavlje: slike, pokreti Arh
Page 282 and 283:
281 V poglavlje: slike, pokreti je
Page 284 and 285:
283 V poglavlje: slike, pokreti Ovo
Page 286 and 287:
285 V poglavlje: slike, pokreti pri
Page 288 and 289:
287 V poglavlje: slike, pokreti nu
Page 290 and 291:
289 V poglavlje: slike, pokreti Pon
Page 292 and 293:
291 V poglavlje: slike, pokreti Nju
Page 294 and 295:
293 V poglavlje: slike, pokreti per
Page 296 and 297:
295 V poglavlje: slike, pokreti (Sh
Page 298 and 299:
297 V poglavlje: slike, pokreti da
Page 300 and 301:
299 V poglavlje: slike, pokreti Mat
Page 302 and 303:
301 V poglavlje: slike, pokreti koj
Page 304:
303 V poglavlje: slike, pokreti pro
Page 308 and 309:
307 VI poglavlje: teorije i prakse
Page 310 and 311:
Page 312 and 313:
Page 314 and 315:
Page 316 and 317:
Page 318 and 319:
Page 320 and 321:
Page 322 and 323:
Page 324 and 325:
Page 326 and 327:
Katarina Lončarević Globalizacija
Page 328 and 329:
Page 330 and 331:
Page 332 and 333:
Page 334 and 335:
Page 336 and 337:
Page 338 and 339:
Page 340 and 341:
Page 342 and 343:
Page 344 and 345:
Page 346 and 347:
Page 348 and 349:
Page 350 and 351:
Page 352 and 353:
Page 354 and 355:
Page 356 and 357:
Page 358 and 359:
Page 360 and 361:
Page 362 and 363:
Page 364 and 365:
Page 366:
Page 370 and 371:
369 VII poglavlje: preseci, pačvor
Page 372 and 373:
Page 374 and 375:
Page 376 and 377:
Page 378 and 379:
Page 380 and 381:
Page 382 and 383:
Page 384 and 385:
Page 386 and 387:
Page 388 and 389:
Page 390 and 391:
Page 392 and 393:
Page 394 and 395:
Page 396 and 397:
Page 398 and 399:
Page 400 and 401:
Page 402 and 403:
- 401 VII poglavlje: preseci, pačv
Page 404 and 405:
Page 406 and 407:
Page 408 and 409:
Page 410 and 411:
Page 412 and 413:
Page 414 and 415:
Page 416 and 417:
Page 418 and 419:
Page 420 and 421:
Page 422 and 423:
Page 424 and 425:
Page 426 and 427:
425 DODATAK 8. Kratki istorijski pr
Page 428 and 429:
Page 430 and 431:
Page 432 and 433:
Page 434 and 435:
Page 436 and 437:
Page 438 and 439:
Page 440 and 441:
Page 442 and 443:
441 Neko je rekao feminizam? 2006 R
Page 444 and 445:
443 Plavog Pozorišta. Tokom studij
Page 446 and 447:
445 Marija Mijatović, dipl. filozo
Page 448 and 449:
447 Jasmina Stevanović, rođena 19
show all

feminizam_2_gesamt_v3

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?