feminizam_2_gesamt_v3

231
III poglavlje: identiteti, razlike
ili ekonomska sudbina ne određuje razumevanje pojma žene/
muškarca, već civilizacija kao celina proizvodi rodne diskurse. 26 Rod
je trajna diskurzivna praksa otvorena za intervencije i upisivanja
različitih značenja, tako da rodni identitet nije ono što jesmo, već
ono što činimo („performans“). Batler, međutim, ne smatra da je
rodni identitet rezultat performansa, već, da naizgled paradoksalno,
performans (moguće diskurzivne prakse) prethode subjektu koji ih
izvodi. 27 A – kako je postojanje društvenog bića izvan kategorija
roda nemoguće – rod, slično kao i rasu, možemo razumeti kao čin
(seriju činova) koji se uvek i neizbežno događaju. Time se dalje
implicira da sam pol, to jest ono što smatramo biološkom datošću,
u stvari ne postoji van (heteroseksualnog) rodnog diskursa, jer
upravo taj diskurs određuje način na koji shvatamo pol.
Batler naglašava da se polnost i pol, to jest polni/rodni
identitet, ne uspostavljaju pre rasnog identiteta, već rasni i
heteroseksualni imperativi zajedno deluju u reprodukciji rodnih/
polnih/rasnih razlika. 28 Prakse kroz koji se uspostavlja podela na
polove osiguravaju opstanak heteroseksualnog imperativa, u isto
vreme konsolidujući i rasne razlike. To znači da se neko ne rađa
„po prirodi“ kao muško ili žensko, crnac ili belac, već da takav
postaje prolazeći kroz društvene prakse koje određuju njegovu/
njenu rasu i rod, čime se formira i osećaj sopstva kod svakoga
od nas. Kroz diskurzivne prakse, rasni i rodni identitet postaju
otelovljeni u nama samima i deo su našeg svakodnevnog iskustva
van kojeg je formiranje subjekta nemoguće. Načini na koji se rasa
i pol/rod proizvode nisu istovetni ili analogni, ali se u oba slučaja
radi o identitetima koji su u neprekidnom procesu formiranja i
definisanja.
26. Butler, J. Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity. London and New
York: Routledge, 1990.
27. Ako bi subjekt-činilac koji performans izvodi, prethodio samom performansu,
to bi onda vodilo nekom obliku esencijalizma, kojim se uspostavlja subjekat pre
diskursa, što je suprotno onome što Batler tvrdi.
28. Batler, Dž. Tela koja nešto znače: o diskurzivnim granicama “pola”. Beograd:
Samizdat B92, 2001.