feminizam_2_gesamt_v3

313
VI poglavlje: teorije i prakse
crnom iz Beograda dobijaju podršku
širom sveta i na taj način podstiču
nastanak novih grupa, koje danas
postoje u 250 tačaka na planeti.
Beogradska grupa je dala
značajan doprinos teoriji i praksi
mirovne politike Žena u crnom:
pokrenule su Međunarodnu mrežu
Žena u crnom, organizovale deset
skupova Mreže ženske solidarnosti protiv rata, stvorile mirovnu
Mrežu Žena u crnom u Srbiji. Iz rada na terenu, tokom sedamnaest
godina aktivnog učenja, slušanja, usvajanja, ali i iz međunarodnog
iskustva, proizišla je mirovna politika Žena u crnom u kojoj se
kao neprikosnoven izdvojio princip „Ne u naše ime“. Promovišući
feminizam i an-timilitarizam, Žene u crnom čine vidljivim
nenasilni otpor – militarizmu, ratu, seksizmu, nacionalizmu –
ukratko, svim vi-dovima nasilja i diskriminacije nad ženama i
svim drugačijima i različitima u etničkom, verskom, kulturnom,
seksualnom i ideološkom pogledu. Takođe, grupa permanentno
zahteva suočavanje s prošlošću, priznanje odgovornosti za rat i
ratne zločine, što podrazumeva kako izručivanje svih osumnjičenih
za ratne zločine Haškom tribunalu, tako i priznanje kolektivne
političke odgovornosti. Žene u crnom stvaraju žensku alternativnu
istoriju, upisivanjem drugih i različitih, posvećene organizovanju
permanentne mirovne edukacije zasnovane na zahtevima
za demilitarizacijom društva i razoružanjem.
Principi mirovne politike Žena u crnom
Kao što se istorija ženskih emancipatorskih pokreta ipak nije
zaustavila samo na borbi za pravo glasa, već su se zahtevi proširili
na izmenu temelja čitavog društva, tako je i antimilitarizam
prekoračio zahteve pacifizma koji se manje ili više lagodno
zaustavljao na uzrocima rata, zatvarajući pred njima oči. Feminizam
i antimilitarizam (pacifizam) nisu, kako smo videli, ni na