feminizam_2_gesamt_v3

347
VI poglavlje: teorije i prakse
velikog broja faktora, uključujući tu i biološke, materijalne i
kulturne, u najrazličitijim značenjima, te da jednostrani socijalni
konstruktivizam kao i sve „metanarativne“ teorije zanemaruju značaj
iskustva različito rodno označavanih subjekata. S druge strane, ove
kritike imaju značaj i za feminističku teoriju i praksu, upozoravajući
još jednom da je neophodno u svakom opisivanju i delovanju
uzimati u obzir individualne razlike. Istovremeno, feministička
kritika doprinela je trendu refleksivnosti u antropologiji, tako da u
XXI veku više ne može biti govora o jednostavnom, jednostranom
bavljenju „ženama“ kao objektom antropološkog istraživanja. Pre
bi se moglo reći da je u toku aktivno ispitivanje i preispitivanje
procesa i aktivnosti u kojima se stvaraju rodno označeni subjekti,
načina na koje oni percipiraju, prihvataju i menjaju značenja, i tako
zamišljaju, izmišljaju, stvaraju, menjaju, dele, reprodukuju ili negiraju
„kulturu“. 27 Jedino što možemo da zaključimo jeste da početkom
trećeg milenijuma pitanje roda i rodnih odnosa u antropologiji, kao
i odnos feminizma i antropologije, deluju kao da će još dugo biti
izazov za istraživanje i promišljanje. Ili, da pozajmim reči Džejn
Fleks ( Jane Flex), „ako naš posao dobro radimo, stvarnost će biti
još nestabilnija, složenija i nesređenija nego sada“. 28 Ovo deluje kao
interesantan poziv i teoretičarkama i aktivistkinjama.
27. Za interesantnu savremenu raspravu v. Svetlana Slapšak (2007), Mala crna haljina:
eseji o antropologiji i feminizmu; za primer „subjektivističkog“, osvešćenog pristupa
etnografskom radu Miroslava Malešević (2004), Didara: Životna priča jedne
Prizrenke.
28. Jane Flax, (1999). „Postmodernizam i rodni odnosi u feminističkoj teoriji“, u:
Feminizam/postmodernizam (ur. Linda J. Nicholson). Zagreb: Liberata/Ženski
studiji, 53.