feminizam_2_gesamt_v3

302
Neko je rekao feminizam?
1944, urađen zajedno s Tinom Modoti; Autoportret sa ošišanom
kosom, 1940). Ženska seksualnost, toliko opasna u falocentričnoj
kulturi, subverzivno se pojavljuje u slikarstvu Džordžije O’ Kif
(Georgia O’Keeffe), koja slika ljiljane i irise (Crni ljiljan III, 1926,
ulje na platnu, Metropoliten, Njujork) aludirajući na klitoris i
vulvu, dok Tamara de Lempicka (de Lempicka) slika glamur i
dekadenciju društva između dva svetska rata (Portret Madame M,
1930), gde joj glamur služi kao subverzija u kojoj se pojavljuje
cross-dressing, lezbejski parovi, itd.
Pojavom performansa telo ulazi u fokus umetnosti, ali postaje
i medijum kojim se prenosi poruka. Marina Abramović koja na
početku deluje kao umetnica iza „gvozdene zavese“, vremenom
postaje umetnica koja svoj performans izvodi u Metropoliten
muzeju i smešta sebe i svoju umetnost izvan i unutar muzeja kao
simbola institucije umetnosti. Barbara Kruger (Barbara Kruger)
svojim magnetima za frižider, poput
Marsela Dišana (Marcel Duchamp),
problematizuje upotrebnu vrednost
objekta i pretvara ga u ready-made.
Ali ako zaista stvaramo kontinuitet
ženske, feminističke umetnosti,
onda shvatamo da je to umetnost u