feminizam_2_gesamt_v3

149
II poglavlje: lično i političko
DODATAK 3.
Znamenite žene u medicini
i srodnim naukama
priredila:
Nataša Zlatković
E l i z a b e t Bl e k v e l
(Elizabeth Blackwell, 1821-1910), Britanka koja je 1849. godine u Americi
stekla diplomu doktora medicine. Njenu prijavu odbijali su mnogi koledži,
sve dok konačno nije primljena na Medicinski fakultet Džiniva u Njujorku.
Diplomirala je s najvišim ocenama. Njena sestra Emili takođe je postala
lekarka. Radeći zajedno tokom Građanskog rata njih dve su obučavale
medicinske sestre, da bi kasnije osnovale medicinsku školu za žene, koja je
dobila akreditacije 1864. godine.
N e t i Ma r i j a St i v e n s
(Nettie Maria Stevens, 1861-1912) prva je otkrila da je određenjem
hromozomskih kompleta ploda moguće utvrditi da li će beba biti devojčica
ili dečak. Njena uloga u oblasti genetike bila je ignorisana. Priznanje za
otkriće X i Y hromozoma i njihovu ulogu u određivanju pola, umesto nje
i njenog profesora Brina Maora (Bryn Mawr), dobili su I. B. Vilson (E. B.
Wilson), koji je pročitao njene spise pre nego što je objavio svoju teoriju, i
T.H. Morgan (T.H. Morgan), biolog sa kojim je Vilson podelio Nobelovu
nagradu za ovo otkriće. I posle njene smrti, Morgan je branio svog kolegu,
tvrdeći da je on tvorac studije.
M a r i j a Ki r i
(Marie Salomee Sklodowska Curie, 1867-1934) je dobila dve Nobelove
nagrade u oblasti kojom su do tada u potpunosti dominirali muškarci. Marija
Kiri je, radeći sa svojim mužem Pjerom (Pierre Curie), otkrila radijum,
element 100000 puta radioaktivniji od uranijuma. Dugogodišnja izloženost
radijaciji imala je, međutim, kobne posledice po njen život. Izgubila je bebu
na prevremenom porođaju, patila je od jakog bola u rukama i slabog vida.
Umrla je od leukemije.