feminizam_2_gesamt_v3

337
VI poglavlje: teorije i prakse
redeljenje. U prvom delu će biti više reči o antropologiji žena,
odnosno, „upadu“ žena u antropologiju; u drugom i trećem će
biti reči i o feminističkoj antropologiji i odnosu feminističke
teorije s mainstream antropologijom. Istorija i savremene debate u
različitim verzijama antropologije i različitim verzijama feminizma
kao teorije i prakse dovoljno su komplikovane da svaki pregled
neizbežno biva parcijalan; ovde ću se stoga truditi da ocrtam samo
glavne trendove, uticaj koji su oni imali na društvene i humanističke
nauke, kao i na položaj žena uopšte, a radovi na koje sam u tekstu
referirala, uglavnom veoma uspešno, sumiraju različite druge
aspekte „ženskog pitanja“ u antropologiji.
I
Počeci
Rana istorija antropologije vezana je za geografska otkrića
i projekte kolonizacije koji su usledili. Istraživači, putnici,
administratori, vlasnici plantaža i naročito misionari bili su prvi
proto-antropolozi, 3 zapisujući različite podatke i utiske o kulturama
s kojima su dolazili u kontakt. Ovakvi etnografsko-amaterski
poduhvati naročito su bili karakteristični za Ameriku i druge
britanske kolonije. Ubrzo će, međutim, doći do akademskijeg i
formalnijeg interesovanja za „čudne“, „primitivne“ i „egzotične“
narode. Evolucionistička paradigma u društvenim naukama –
pod uticajem biološkog evolucionizma Čarlsa Darvina (Charles
Darwin) – postulirala je da su načini života „primitivnih“ ljudi
analogni određenim tačkama u razvoju ljudske civilizacije
(čijim su vrhuncem smatrana tadašnja industrijski najrazvijenija
društva). „Žensko pitanje“ u ranoj fazi tih istorijskih proučavanja
u antropologiji podrazumevalo je razmatranje ideje o matrijarhatu
kao mogućoj univerzalnoj fazi organizacije ljudskih društava
u praistoriji. Ova pretpostavka, koju su u različitim varijantama
3. Upotreba isključivo imenica muškog roda je namerna; naime, uglavnom se jeste
radilo o muškarcima.