feminizam_2_gesamt_v3

176
Neko je rekao feminizam?
političara od rušenja „prirodnog“, „normalnog“ i „moralnog“
poretka re/produkcije: „Upuštanje političara u jedno elokventno
izlistavanje monstruoznosti vidim kao pokazatelj njihovog
straha i osećaja bespomoćnosti vis-à-vis strašne erozije temelja
bilo kakvog posezanja za biološkim determinističkim misaonim
oblicima.“ 33 Kiborg-dete je i pre svog rođenja neprijatelj poretka,
jer smisao pojma reprodukcije služi pre svega svojoj političkoj
svrsi: reprodukciji aktuelnih odnosa dominacije i potčinjavanja, i sve
što ugrožava diskurs o Prirodnom, Normalnom i Jednom – kao
osnovama imperijalističkog diskursa političkog jedinstva – jeste
neprijateljsko.
Savremeni patrijarhat i kapitalizam više nego ikad ističu značaj
reprodukcije – i kao reprodukcije vrste, odnosno individue, i kao
reprodukcije radne snage, odnosno rezervne armije radnica i radnika
– ali politička dimenzija reprodukovanja aktuelnih represivnih
odnosa nikada ne sme izaći u prvi plan. Od porodičnog vaspitavanja,
preko školskog, do discipline radnog mesta – svakodnevno ritualno
ponavljanje patrijarhalno-kapitalističkih obrazaca ponašanja
predstavlja najvažniji rad reprodukcije. Puko rađanje nije dovoljno:
potrebno je da se svako novorođenče izbroji, obeleži, klasifikuje,
označi kao nosilac uloge koju će reprodukovati celog života. Ne
samo da čovek nije homo oeconomicus – već puki Träger, nosilac
funkcije u strukturi kapitalističkih društvenih odnosa 34 – već je
noseći i u jednom plodnijem smislu: svi smo mi trudni i svakodnevno
rađamo (obnavljamo) svoje mesto u strukturi.
Svi mi koji/e smo konstruisani/e kao „ljudska bića“, i to pre
svega kao radnici i radnice, u savremenom društvu doživljavamo
potpunu feminizaciju. Marksistički pojam „pauperizacije“ ne
odgovara onom što se dešava u savremenom kapitalizmu –
štaviše, da bi se kapitalizam reprodukovao on mora obilno da se
reprodukuje, odnosno da dopušta određeni nivo blagostanja.
33. Lykke, Nina, ’Are Cyborgs Queer?’, http://orlando.women.it/cyberarchive/files/lykke.
htm.
34. Vidi: Altiser, L. i Balibar E., Kako čitati Kapital, CKD, Zagreb, 1975, naročito str. 185.