feminizam_2_gesamt_v3

382
Neko je rekao feminizam?
Marksistički feminizam podređuje žensko pitanje klasnom
pitanju, jer je klasna eksploatacija suština kapitalističkog društva.
Još je Klara Cetkin (Klara Zetkin) 1907. godine bila podozriva
prema buržoaskim sifražistkinjama zbog njihove borbe za
politička prava. Građanska, kapitalistička klasa počiva na porodici
kao elemetarnoj jedinici reprodukcije života, koja pripada privatnoj
sferi; od nje je oštro razdvojena javna sfera rada i tržišta. Kao i
radikalne, i marksističke feministkinje su krajnje sumnjičave prema
ovoj dihotomiji. Žene su klasa unutar klase kojoj je namenjen rad
u kući i obnavljanje radne (muške) snage. Slom klasnog ustrojstva
omogućio bi ženama, kao i muškarcima, slobodno razvijanje
sopstvenih potencijala. Pošto je političko u marksističkoj teoriji
samo epifenomen ekonomskog, proleterska revolucija će dovesti
kako do iščeznuća politike (države), tako i do ukidanja najamnog
rada i, sledstveno tome, transponovanja u privatnu sferu ideala
zajedništva i saradnje, čime će se ona suštinski izmeniti i najzad
iščeznuti. Jednom rečju, eliminacija ekonomske dominacije biće
eliminacija dominacije uopšte.
Ženska privatnost
„Patrijarhalna priroda liberalnih pojmova privatnosti
domaćinstva značajno se dovodi u pitanje rastućim zahtevima
feministkinja i advokata/ica koji se bave dečjim pravima, po
kojima individue unutar porodica imaju pravo na privatnost
kojem je nekada potrebna zaštita od same porodice.“ 20 Kritika
privatnosti u poslednjoj četvrtini XX veka tražila je intervenciju
države u domenu porodice, koji se ranije smatrao neprikosnoveno
zaštićenim od spoljašnjeg uplitanja. Borba za suzbijanje nasilja
u porodici, samoorganizovanje i samopomoć žena, borba za
legalnu kontracepciju i abortus, za priznavanje kućnog rada kao
(produktivnog) rada i mnoge druge aktivnosti imale su isti cilj: da
osvoje privatnost i za žene.
20. S. Moller Okin, Op. cit., str. 85