feminizam_2_gesamt_v3

408
Neko je rekao feminizam?
uzev, odnose koji nisu ograničeni na tradicionalne heteroseksualne
odnose (gde se ne misli nužno na seksualni odnos dveju žena),
zaključci do kojih su dolazile lezbejske feministkinje neretko su
bili odveć radikalni i za najradikalnije među heteroseksualnim
ženama. 55
I upravo će ta dvosmislena pozicija koju su lezbejke zauzimale
u ženskom pokretu njima omogućiti da, s jedne strane, na
najkonsekventniji način izvedu esencijalističke odlike ženskog
identiteta (lezbejka je zapravo jedina prava žena, budući da se
investira isključivo u žene), i da, s druge, identitet „žene“ dovedu
u pitanje, ne prepoznajući se u njemu. 56 Uz rasprave o pornografiji
i takozvane seksualne ratove koji otpočinju krajem sedamdesetih
godina, 57 upravo će ova praznina lezbejskog iskustva u univerzalnom
iskustvu Žene započeti dugu fazu unutrašnje kritike feminizma.
Zar ja nisam žena? O granicama sestrinstva
Feminizam je politička teorija i praksa koja predstavlja
borbu za oslobođenje svih žena: tamnoputih, radnica,
siromašnih žena, hendikepiranih žena, lezbejki,
starih žena – kao i belih, ekonomski privilegovanih,
heteroseksualnih žena. 58
Početkom osamdesetih godina XX veka javljaju se sve brojniji
glasovi crnih feministkinja koji će doprineti temeljnoj promeni
kursa feminističkog pokreta. Ideologija sestrinstva je toliko
dovedena u pitanje tekstovima crnih feminstkinja, da je ova kritika
iznutra pretila razaranjem svega stečenog i zaustavljanjem naizgled
nezaustavljivog hoda feminističkog pokreta. Frazu Sisterhood is
global (Sestrinstvo je globalno), crne feministkinje su najoštrije
suočile s pitanjem: „Kada kažemo sestrinstvo, na koje mi to sestre
tačno mislimo?“„Slavni izraz Beti Fridan, ’problem koji nema ime’,
često navođen da bi opisao stanje žene u ovom društvu, zapravo
se odnosi na nezgodu izdvojene grupe visoko obrazovanih, udatih