feminizam_2_gesamt_v3

288
Neko je rekao feminizam?
Pantomima ne ostavlja pisani trag, pa tako ova forma nije ni
imala priliku da postane deo one istorije koju susrećemo u školama,
istorije u kojoj su imena Eshila, Sofokla, Euripida ili Aristofana
nezaobilazna. Teme kojima se bave njihove drame i danas se na
časovima književnosti opisuju kao „univerzalne“ i „vanvremenske“.
Međutim, realnost u kojoj nastaju ove drame, kao i ozbiljnija analiza
(koja se ne završava samo na feminističkoj kritici), prethodne
tvrdnje lako mogu dovesti u pitanje. Sju-Elen Kejs (Sue-Ellen
Case), naime, navodi da je Perikle, uspostavljajući demokratiju
koja je Atinu uvela u zlatno doba, takođe posebnu pažnju obratio
na ograničavanje učešća žena u proslavama u čast Dionisa, boga
vina i slavlja: samo će najsiromašnije žene biti slobodne da same
idu ulicama, dok će bogatije žene ostati gotovo zarobljene u kući.
Dakle, u okviru antičke istorije, ono razdoblje koje se smatra
najzanimljivijim i najproduktivnijim, početkom umetnosti i nauke,
filozofije i politike, jeste razdoblje kada žene po zakonu ne mogu
da učestvuju u javnom životu.
Šta to znači za pozorište? Muškarci su ti koji su pisali drame,
muškarci su u njima igrali i to pred isključivo muškom publikom.
Praksa da muškarci igraju i ženske uloge verovatno je podstakla
stvaranje ženskih uloga koje su podložne stereotipizaciji i
generalizacijama. Kejs to objašnjava na sledeći način:
2. Ibid., str. 12.
Klasici atinskog, rimskog i kasnije elizabetanskog
pozorišta su nastali iz kultura koje nisu dale
ženama pristupa sceni, ostavljajući im malo pravnih
i ekonomskih mogućnosti. Vrednosni sistem
patrijarhalnog društva je upisan u tekstove iz tih
perioda. Ženski likovi odražavaju odsustvo realnih
žena sa scene i razloge za to odsustvo. Svaka kultura
koja smatra posebnom vrednošću oživljavanje ovih
klasičnih dela, zapravo aktivno učestvuje u istom
patrijarhalnom podtekstu koji je stvorio te ženske
likove i od njih stvorio Ženu. 2