feminizam_2_gesamt_v3

341
VI poglavlje: teorije i prakse
Kraljevska garda iz
Dahomeja,
zapadna Afrika
pitanju pitanje polova. Naime, u monografiji Spol i temperament u
tri primitivna društva, Mid je istraživala povezanost koncepcije o
temperamentu i rodnim ulogama s tipom društva, odnosno kulture.
Tako je došla do zaključka da postoje društva kao što su planinski
Arapeši s Nove Gvineje, gde briga o deci jednako pripada i očevima
i majkama; odnosno, i muškarce i žene karakteriše blag, „materinski“
temperament. Kod Mundugumora, koji žive malo južnije,
pripadnike i jednog i drugog pola karakteriše agresivno ponašanje,
kakvo bi se u zapadnoj koncepciji povezivalo samo s muškarcima; i,
konačno, u trećoj zajednici, kod Čambula, rodne uloge su potpuno
„preokrenute“. Naime, žene vode glavnu reč, dok su muškarci manje
odgovorne i emocionalno zavisne osobe. 10 Spol i temperament bio je
još jedan ekser zabijen u kovčeg biološkog determinizma: naime,
doslovno shvaćeni rezultati Margaret Mid govorili su da zapadne
koncepcije „muškog“, „ženskog“, „očinstva“ i „majčinstva“ nisu
univerzalne, te da ove „prirodne“ kategorije imaju mnogo više veze
s kulturnim kontekstom nego s biološkim univerzalijama. Samim
tim, stvoren je prostor za preispitivanje svih ostalih razlika između
žena i muškaraca, odnosno njihovih socijalnih uloga, koje su do
tada objašnjavane nekom vrstom biološke uzročnosti. Kulturnodeterministička
agenda ostaće okvir antropologije u najširem
smislu, s retkim izuzecima, sve do kasnog XX veka.
10. Margaret Mead (1968). Spol i temperament u tri primitivna društva.
Zagreb: Naprijed.