feminizam_2_gesamt_v3

323
VI poglavlje: teorije i prakse
R i g o b e r t a Me n ć u Tu m (Rigoberta Menchu Tum), 1992
Rođena je 1959. godine u planinskom delu Gvatemale, u
domorodačkoj porodici. Već u petoj godini je morala da
zarađuje za život, radeći s roditeljima na plantažama kafe i
pamuka. Jedan od njene braće umro je od pesticida dok je radio
na plantažama. U trinaestoj godini otišla je u grad da radi;
vratila se iscrpljena, ogorčena i bez novca. Njeni roditelji su
oduvek bili aktivni u domorodačkom pokretu za ljudska prava,
oduvek su bili izloženi represiji gvatemalske vojne hunte. Njen
brat je bio mučen i spaljen živ zbog svoje političke aktivnosti.
Njena majka je takođe bila mučena. Rigoberta je nastavila
borbu za prava domorodačkog stanovništva i za svoj angažman
dobila je Nobelovu nagradu u 33. godini života.
D ž o d i Vi l i j a m s ( Jody Williams) , 1997
Pokrenula je organizaciju Međunarodna kampanja za zabranu
nagaznih Mina 1991. godine. Ciljevi kampanje su bili da se
vlade nateraju da potpišu sporazume kojima se zabranjuje
upotreba, pravljenje i prodaja nagaznih mina (do sada su
sporazum potpisale 142 vlade), nadgledanje zemalja kako
bi se osiguralo sprovođenje sporazuma, podizanje svesti o
problemu postojanja mina širom sveta, medicinska i novčana
pomoć žrtvama nagaznih mina širom sveta. Jedan od velikih
mitova modernog vremena jeste da kada se rat završi, prestaje i
ubijanje. Realnost je ipak drugačija – nagazne mine nastavljaju
da ubijaju dugo pošto su mirovni ugovori potpisani, a svakih
dvadeset minuta jedan civil postaje žrtva nagazne mine, kojih u
svetu ima preko 100 miliona.