feminizam_2_gesamt_v3

146
Neko je rekao feminizam?
Zdravlje devojaka – fizičko i/ili psihičko – takođe se neposredno
ugrožava pod pritiskom sredine u nekim, najčešće ruralnim,
zajednicama – zahtevom da se veoma mlade udaju i imaju mnogobrojan
porod. Međutim, i napredne, industrijalizovane sredine
nameću ženi određene modele ponašanja koji takođe ugrožavaju
njeno zdravlje. Primer za to je izgladnjivanje mladih devojaka –
bulimija, anoreksija – kako bi postigle izgled koji nameću moderni
modni trendovi.
Žene sa invaliditetom –
posebna forma diskriminacije
Invaliditet se još uvek doživljava kao nedostatak, kao negacija
„normalnog“ života, te su emocije koje se javljaju pri susretu sa
osobom s invaliditetom često uznemirenost i strah. U našem
društvu je do sada primenjivan medicinski (ili „humanitarni“)
model invalidnosti. Prema tom modelu, invaliditet se tretira
samo kao lična nesreća: sanira se medicinskim putem, rehabilituje
u zdravstvenim i drugim za to specijalizovanim ustanovama,
i na tome se uloga društva završava. Ostalo – kako i koliko će
se osobe s invaliditetom prilagoditi društvu – spada u njihovu
odgovornost. Medicinski model osobu s invaliditetom definiše kao
„pacijentkinju/pacijenta“, kao osobu o kojoj se treba starati i kojoj
treba pružati pomoć.
Socijalni model invalidnosti, za čiju se implementaciju sada
bore osobe sa invaliditetom, nasuprot medicinskom, prema osobama
sa invaliditetom nema odnos kao prema pacijentkinjama/
pacijentima. 3 Osoba sa invaliditetom je korisnica/korisnik, te
se njoj/njemu pruža asistencija, a ne sažaljenje. Ravnopravna je
građanka/građanin društva i kontroliše usluge koje joj/mu se
pružaju. Uloga društva se ne završava na saniranju strogo medicinskog
problema, već na potenciranju prilagođavanja osoba s
invaliditetom kako bi one mogle da vode ravnopravan život.
3. Oxfam: Razumevanje invalidnosti: Socijalni model, Informativna publikacija.