feminizam_2_gesamt_v3

312
Neko je rekao feminizam?
- Feminističko-antimilitaristička struja koja insistira
na tome da je vojska ključni oslonac militarizma i
nasilja, i da kao takva nijedna vojska ne može da „čuva
mir“. Ova struja daleko više poverenja ima u civilno
društvo nego u institucije, i promoviše građansku
neposlušnost državi, naciji, vojsci. 7
Te dve struje nisu formalizovane, ali se tako mogu podeliti
po svojim specifičnim pristupima. Naravno, ti specifični pristupi
nisu prepreka zajedničkom delovanju. Iz različitih iskustava, iz
potrebe da se rat predstavi kao interes nekolicine, da se razotkrije
licemerje vladâ i patrijarhalne kulture, ali i da se ponude drugačiji,
alternativni modeli organizovanja, delovanja i vrednosti koje neće
biti u međusobnom sukobu, izrastala je i mirovna politika Žena u
crnom.
Kratki istorijat Žena u crnom
Prva grupa Žena u crnom nastala je u Izraelu 1988. godine.
Stvorile su je feministkinje levičarke koje su se protivile okupaciji
Palestine i represiji koju je sprovodila izraelska država, zahtevajući
da se do rešenja dođe pregovorima, a ne ratom. Ubrzo se formiraju
i grupe podrške u Italiji, SAD i Nemačkoj. Birajući crnu boju, boju
žalosti na Mediteranu koju su žene morale da nose kada im umiru
ili ginu muški srodnici, feministkinje Izraela i Palestine su taj
tradicionalni simbol pretvorile u politički simbol. Crna boja, kao
nametnuta boja za žene (pošto muškarci odigraju svoju okrutnu
ratnu igru), ovde postaje boja upozorenja, boja zahteva koji se ne
postavlja nakon čina (rata), već pre njega.
Šireći se iz Izraela po celom svetu, prelivajući se, dakle, iz jednog
kriznog područja u „sigurna“ mesta, ova ženska mirovna grupa se
oformila i u Beogradu 1991. godine, u specifičnom trenutku srpske
istorije. Za svoj protest protiv rata u bivšoj Jugoslaviji, Žene u
7. Ibid.