feminizam_2_gesamt_v3

255
IV poglavlje: glasovi, odjeci
(„Širli Templ, ambasador u Pragu“). 9 Ukoliko se u medijskom
izveštaju pojavi oblik ženskog roda za titulu i zanimanje, autori
tih izveštaja najčešće izražavaju negativan stav prema ženi o kojoj
pišu, implicirajući izvesnu inferiornost („Direktorkina savest u
papučama, Predsednica neće s funkcije“). 10
Oblici verbalnog seksizma zavise od strukture
jezika koji se koristi između ostalog i u medijima,
ali i od stepena svesti govorne zajednice koja ga
koristi da takva pojava postoji u jeziku. Gramatičari
...tvrde da je priroda jezika zapravo ta koja odražava
diskriminaciju prema polu, a ne jezikoznanci koji
pravila upotrebe jezika propisuju i koji uopšte ne
predviđaju „zauzdavanje“ takve prirode jezika u
pravcu veće tolerancije i demokratičnosti, u smislu
da bi se nekom dugoročnom jezičkom politikom
smanjio stepen diskriminatorne upotrebe pripisane
prirodi srpskog jezika. Ovim pozivanjem na prirodu
jezika se u stvari želi sakriti delovanje ideologije i
jezičke politike – žene su manje važan deo stvarnosti.
Jezička elita čuva jezik kako se vidljivost žena na
vlasti ili u hijerarhiji moći ne bi potvrdila jezikom
koji je sam po sebi moć. 11
Poznato je, naime, da standardizacija nekog jezika često
gotovo uopšte nije jezičko, već pre svega političko i društveno
pitanje. Dakle, ukoliko je propisano korišćenje muškog roda da
bi se označilo zanimanje koje obavlja ženska osoba, ta će osoba
9. Primer preuzet iz: Svenka Savić, Žena sakrivena jezikom medija. (Kodeks neseksističke
upotrebe jezika), Futura publikacije, Novi Sad, 2005, str. 14.
10. Ibid.
11. Ibid., str. 5.