feminizam_2_gesamt_v3

394
Neko je rekao feminizam?
ljudskog roda. „Sve dok traju patnje naše
zemlje“, piše Žan Mizm, govoreći tako
u ime brojnih feministkinja iz različitih
zaraćenih nacija, „nikome nije dozvoljeno
da govori o pravima. Sada imamo samo
dužnosti.“ 22 Pacifistkinje kojih je bilo
nesrazmerno manje, te se njihov glas
znatno teže mogao čuti jer je bio u opreci
sa zvaničnim politikama, bile su vesnice
onog zbilja internacionalnog pokreta s
kakvim se danas poistovećuje feminizam.
Od feminizma se, međutim, nije
odustajalo samo iz usko patriotskih razloga.
Na prvi je pogled čudnovato da je drugi
snažni internacionalni pokret – socijalizam
– koji je u to vreme imao osobit zamah,
u feminizmu prepoznavao buržoasku
ideologiju koja je pogrešno tumačila
preraspodelu moći u društvu. Socijalisti su držali da bi polne
nejednakosti nestalo ukoliko bi se ukinula klasna nejednakost,
zbog čega se borba za ravnopravnost polova, odvojena od globalnih
revolucionarnih stremljenja, smatrala izlišnom i nepotrebnom.
Ne treba posebno isticati da su prve slavne feministkinje
uglavnom pripadale srednjoj ili višoj klasi, 23 i da su njihova ideološka
polazišta često sasvim isključivala stvarnost onih žena koje će prvo
nemaština, a potom i rat primorati na emancipaciju. Jer, dok su se
žene iz srednje i više klase borile za jednake društvene pozicije, što se
moglo ostvariti promenom postojećeg odnosa javnog i privatnog, 24
žene iz nižih društvenih slojeva su tu mogućnost osvojile možda i
Engleski plakat iz I sv. rata
Pomoćni korpus Vojske
kraljice Meri
devojka
iza muškarca
iza puške.
22. Thébaud: 27.
23. Sifražetkinje, posebno pod uticajem Kristabel Pankhrst, tendenciozno su radile na
tome da pridobiju podršku aristokratkinja, ostavljajući radnice i siromašne žene po
strani, pošto je to davalo veći legitimitet kako pokretu, tako i samom „ženskom“ cilju.
24. O ovom problemu videti opširnije tekst Marije Mladenović „Žene između
privatnog i javnog“ u ovoj knjizi.