feminizam_2_gesamt_v3

346
Neko je rekao feminizam?
disciplinarnog identiteta u antropologiji. 23 Pored već pomenutih
pitanja identiteta i autoriteta, ovaj trend stavlja u fokus još jedan
ključni problem: pitanje objektivnosti. Naime, deo antropološke
zajednice otvoreno se distancira od ideje da antropologija treba da
bude „objektivna“, to jest nezainteresovana nauka, i podržava tezu
da je dužnost antropologa da zastupaju one koje proučavaju; mada
je u skladu s feminističkim aktivističkim projektima, ovakav stav
sukobljava se s „tradicionalnijim“ strujama u samoj antropologiji
koje tvrde da se autoritet svake nauke (pa i antropologije) mora
zasnivati na „empirijski demonstrabilnim istinama“, te da
nauka mora biti odvojena od aktivizma, mada se međusobno ne
isključuju; 24 s druge strane, „angažovana antropologija“ dolazi u
sukob i s feminizmom kada brani „koherenciju“ i tradicionalne
prakse svojih proučavanih – u slučaju kada, recimo, te prakse
osuđuje većina ne samo feminističkog, zapadnog sveta (na primer,
kliteridektomija 25 ). Merilin Strathern (Marylin Strathern) zato, na
primer, negira mogućnost postojanja feminističke antropologije;
međutim, mnoge druge autorke brane ovu struju – upravo, između
ostalog, i tezom da antropologija nije „nezainteresovana“ disciplina,
već da njeno praktikovanje podrazumeva etiku angažovanosti. 26
Opšta kritička klima tokom osamdesetih i devedesetih godina
predstavljala je plodno tlo za „pomeranje“, preispitivanje i dalju
relativizaciju dotadašnjih dominantnih koncepata u antropologiji
roda, uključujući i samu opoziciju „pol/rod“. Naime, nove
reproduktivne tehnologije, otkrića u domenu genetike i kibernetike
i neofenomenološka filozofija, svaka na svoj način, ponovo vraćaju
u fokus pitanje apsolutne kulturne determinacije, podsećajući na
to da proces „orođavanja“ predstavlja stalnu interakciju između
23. V. Miloš Milenković, n.d., i Zorica Ivanović, n.d.
24. V. Roy D’Andrade, „Moral Models in Anthropology“, Current Anthropology, Vol.
36, No 3 (Jun 1995), 399-408.
25. V. Lynn Walter, „Feminist Anthropology?“, Gender and Society, Vol. 9 No 3 (Jun,
1995), 272-288, i Dodatak 4 u ovom zborniku.
26. Klasičan tekst je Nancy Scheper-Hughes, „The Primacy of the Ethical: Propositions
for a Militant Anthropology“, Current Anthropology, Vol. 36, No 3 (Jun 1995),
409-440.