feminizam_2_gesamt_v3

277
V poglavlje: slike, pokreti
Pitamo se, bez tog posredstva, šta je to feministički tekst, žensko
pismo ili kako odgovoriti na datu temu o feminizmu i književnosti.
Kako su se od te teme branile književnice, kako su je produbljivale
ili odbacivale. Pisanje teksta o feminizmu i književnosti ili o
feminizmu u književnosti, pisanje iz duha feminizma, iz čitanja
feminističkih tekstova, najčešće kreće od uvoda koji objašnjavaju,
koji se zahvaljuju ili raduju, svedoče o sebi kao o poduhvatu nad
kojim se treba zamisliti i obradovati i preispitati. Tako tekst izvodi
na scenu svoju autorku, ne ostavljajući nezatalasano ogledalo
objektivne misli. Tekst kao odgovor na temu, zadatu temu ili
zadatak, odgovor na traženje teksta ili na postavljena i nepostavljena
pitanja.
Te dve žene što sede i dogovaraju se, saglasne su: tema je
preširoka, ali teme su kao predrasude, kao i institucije, otporne i
žilave, i moguće ih je iznutra podrivati. Da li mi ova feministička
čitanka nalaže da drugačije pišem tekst koji je od mene zatražen?
Da dam ritam svojim pasusima, da ispišem na marginama njegov
tekst, svesno, s namerom, da moje pisanje liči na ono koje bih
zamislila, koji bismo zamislile sledeći sopstveno čulo, osluškujući
profetske i utopističke rečenice o tome kako ćemo pisati. Sedimo,
što više nikoga ne čudi, i razgovaramo o ovoj feminističkoj čitanci,
a ako među nama i ima jadanja, ona su na onim mestima gde se
formiraju čvrsta tela zadobijenih moći tako da naš razgovor skreće
ka problemima isključivosti i u okvirima feminizma.
Zašto nije lako odgovoriti na temu i dati odgovor na pitanje?
Zato što ne mogu a da ne nadovežem niz pitanja na to prvo pitanje
i da ne vidim da drugoj uskraćujem da bude na mestu gde se daje
odgovor. Da umesto odgovora želim da čujem polilog i umesto
normativnog glasa – autopoetike izrečene u višeglasju. Da je
mogućnost da druga da odgovor na ono što nas ovde zanima. Da
predstavi sebi kako je konstruisana, da sebe predstavi sopstvenom
dekonstrukcijom koja se postiže metaforičkim jezikom, izvrtanjem
postojećih metafora čija je metaforičnost iščilela ostavljajući privid
pojma. Da time ne ostane druga, a da uvek zadrži svoju razliku.