feminizam_2_gesamt_v3

141
II poglavlje: lično i političko
imamo na umu da su se žene uglavnom uvek odgajale odvojeno od
muškaraca i drugih devojčica, i da su učene da se stide svog tela.
Ginekologijom nisu oduvek dominirali muški lekari. Pre V veka
pre nove ere, dakle pre dolaska Hipokratove medicine, rađanje je
bilo povereno neformalnoj nezi članica porodice, rođaki i susetki
koje su već imale iskustvo porođaja (a ta se praksa zadržala i
mnogo kasnije, do duboko u moderno doba). Neke od tih žena
postaju poznate po svojoj umešnosti i dobijaju neformalnu titulu
„maia“ (babica). Dok su radile, one su sakupljale i informacije o
drugim aspektima ženskog reproduktivnog života, primera radi, o
fertilitetu, abortusu, kontracepciji, pa čak i polnoj determinaciji.
Međutim, kada je Hipokratova medicina počela da uzima maha,
tradicija ženskog monopola pri rađanju deteta počela je da jenjava,
a muškarci su postali dominantne figure na poljima ginekologije
i akušerstva tog vremena. Do ovog prelaza dolazi zato što su
muškarci bili nepoverljivi prema ženama. Pacijentkinje opisane u
Hipokratovim zapisima, pa samim tim i u grčkoj literaturi generalno,
često su sumnjičili njihovi muževi. Ženin potencijal da sabotira
muževljevu lozu navodio je muškarce na sumnju da im supruge
nisu verne i da dete možda nije njihovo, što ih je činilo nesigurnim.
Zbog toga je ženska borba za kontrolom nad sopstvenim telom u
antičkom dobu bila kratkotrajna i bezuspešna. A što važi za antiku,
važiće i za sva buduća razdoblja do XX veka, uprkos nebrojenim
vidarkama i takozvanim mudrakinjama (wisewomen) koje su se
kroz istoriju starale o zdravlju svojih porodica i zajednice. Kolika
je bila njihova moć da uzurpiraju mušku/patrijarhalnu sigurnost,
pokazuje broj „veštica“ spaljenih na lomači tokom srednjeg veka,
koje su alternativnim putevima pomagale pri začeću, lečile visoku
temperaturu i vidale rane.
Danas medicina, međutim, postaje pretežno „žensko zanimanje“.
Gotovo 70 procenata od ukupnog broja studenata i studentkinja
medicine poslednjih godina čine žene. One postaju načelnice i
direktorke ustanova. I premda je hirurgija ostala „muška grana“
medicine, žene takođe postepeno otvaraju vrata operacionih sala.