feminizam_2_gesamt_v3

374
Neko je rekao feminizam?
njihov ambivalentan status u okviru civilizacije – žene su bića koja
ne spadaju ni u domen prirode ni u domen kulture.
Same žene, ali i neki muškarci, ukazivali su još od početka prve
querelle na unutrašnje protivrečnosti ove konstrukcije, u kojoj su
liberalni elementi bili pomešani sa patrijarhalnim. Meri Astel
(Mary Astell) je još 1706. godine ukazala na problem asimetričnog
statusa ženskog pola u građanskom poretku: „Ako su svi ljudi
rođeni slobodni, kako je onda moguće da su žene rođene kao
robinje?“ Isti argument će se, u različitim varijacijama, pojavljivati
tokom naredna dva i po veka. Liberalno-demokratska ideja je
sama po sebi imala potencijal za istinsku univerzalizaciju, koja je
ostala nedovršena i polovična, jer je ženama uskraćena mogućnost
da izgovore „ja“, da govore u svoje ime. Godine 1791, Olimpija
de Guž (Olympia de Gouges) piše Deklaraciju o pravima žene i
građanke, po uzoru na revolucionarnu deklaraciju koju su muškarci
namenili muškarcima. „Upotreba pojma homme u smislu muškarac
dovodi istovremeno u pitanje navodnu univerzalnost Deklaracije
iz 1789. godine, te joj autorka (de Guž, prim. M.M.) suprotstavlja
pravu univerzalnost. 'Individua' ovde obuhvata oba pola: ustav je
ništavan ukoliko većina individua koje čine naciju nije učestvovala
u njegovom ostvarivanju (član 16).“ 6 Ipak, Olimpija de Guž ne
prihvata naprosto ideju o neutralisanju roda reinterpretacijom
pojma individue, već nastoji da uključi i polnu razliku u politički
poredak i zahteva konstituisanje zasebne ženske skupštine. Već
se ovde nazire pravac kojim će se kretati budući feminizam, ali i
različite mogućnosti tumačenja polne razlike i njenog teorijskog i
praktičnog značaja.
Rasprava se nije vodila samo sa zagovornicima velike, muške
tradicije već i unutar ovih paralelnih tokova mišljenja i delovanja
koji su osporavali patrijarhalne rodne konstrukcije. Da li je
reformisanje privatne sfere uslov mogućnosti reformisanja javne,
ili obrnuto? Da li se najpre treba okrenuti poboljšanju socijalnog
statusa žena, liberalizaciji braka i porodičnih odnosa, problemima
6. Ibid., str. 87