feminizam_2_gesamt_v3

398
Neko je rekao feminizam?
I premda su učinci „ratne emancipacije“
posle ratova splašnjavali, feministička bi
revolucija šezdesetih bez njih bila potpuno
nezamisliva. Iako je teško premeriti konkretne
zasluge žena za promene koje su se odigrale
tokom prve polovine XX veka, može se
tvrditi da su glasovi feministkinja u ovom
periodu bili toliko prigušeni i retki, da su se
ključni aspekti emancipacije, pre konačne
emancipacije šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, odigrali
izvan feminizma.
Ovo nas, konačno, ne sme začuditi ukoliko imamo u vidu
da se feminizam do sada svodio gotovo isključivo na praksu,
ostavši rastrzan između međusobno nekoherentnih pojedinačnih
formulacija koje su pristajale uz postojeće teorijske i/ili političke
okvire. Feminizam nije imao sopstvenu teoriju. Njegova teorijska
opravdanja od XIX veka gravitiraju između liberalne teorije i
socijalističkih doktrina, ne iscrpljujući se ni u jednoj od njih,
a razmimoilaženja koja se neprestano nameću kada je reč o
sukobljenim shvatanjima identiteta „žene“, što samo produbljuju
jaz između žena i muškaraca, i egalitarnih težnji da se ta razlika
sasvim prenebregne, onemogućuju produktivan teorijski spoj koji
bi na zadovoljavajući način opisao i objasnio stvarnost i mogućnosti
žena.
„Sam pojam ’feminizam’... označavao je skučeno, antidemokratsko
i zbilja buržoasko stanje duha, koje je za sobom
nosilo nezahvalno ponavljanje starih tegoba s kojima je već davno
trebalo svršiti.“ 34 Tako bi verovatno i ostalo da Simon de Bovoar
(Simone de Beauvoir) 1949. godine nije objavila Drugi pol.
Američka poštanska markica
34, Riley, Denise (1988). Am I That Name?, University of Minnesota Press,
Minneapolis, str. 59.