feminizam_2_gesamt_v3

18
Neko je rekao feminizam?
izdvojena da bi se na taj način istakla njihova vidljivost. Četvrto
poglavlje oslikava načine na koje se pitanja ženskog definišu i
tumače nezavisno od žena, i načine na koje žene reinterpretiraju
zadata značenja i formulacije, menjajući tako jezik i slike o sebi. Peto
poglavlje obrađuje različite forme pojavljivanja žena u teorijama
i predstavama koje su umnogome doprinele određenju načina
delovanja na žene i praksi koje su žene sprovodile da te načine
izmene. Najzad, poslednje poglavlje nudi presek kroz filozofiju
i istoriju feminizma, kontekstualizujući i dopunjući prethodne
odeljke.
Ko smo „mi“?
Pre nekoliko decenija, činjenica da su u pisanju ove knjige
učestvovale samo žene, bila bi dovoljna da se odgovori: „Ovu knjigu
smo pisale mi, žene’“. Danas je, međutim, važno – čini se, odveć
važno – istaći nebrojene razlike koje su u tom „mi“ sadržane. Neke
žene dolaze iz imućnih porodica, neke iz siromašnih, radničkih
porodica. Neke žene su rođene u Beogradu, neke su u njemu
odrasle, neke su, pak, u njemu studirale ili ga posećivale iz nužde
s pomešanim osećanjima. Neke od ovih žena još žive sa svojim
roditeljima, neke žive same, neke pak sa svojim partnerima ili
partnerkama. Nisu sve žene koje su pisale ovu knjigu bele. Neke od
nas su udate ali nemaju dece, neke ih upravo očekuju, neke imaju
veliku decu, a neke su odlučile da se neće udati, ali će možda imati
decu. Neke od nas su u braku, neke odbijaju brak s muškarcima
iz ideoloških razloga, a neke bi u brak stupile, ali im država ne
omogućuje da u njega uđu sa ženama koje vole. Neke žene koje
su pisale ovu knjigu, pisale su je s poteškoćama, zato što je njihov
izbor feminističkog delovanja aktivizam, a ne pisanje. Neke druge
pak teško izlaze na ulicu, teško podnose razgovore sa ženama koje
su zlostavljane u porodici ili su silovane i tučene. Nekima polazi za
rukom da objedine teoriju i praksu.
Svima nama je, međutim, zajedničko da smo bar jednom
iskoristile neka od prava koja našim pretkinjama nisu bila