feminizam_2_gesamt_v3

251
IV poglavlje: glasovi, odjeci
s druge strane, predstavlja prostor s kojeg se očitava sopstvenost
koja je zbir stavova stečenih u interakciji s vlastitim telom, ličnim
potencijalima, te odnosima s različitim objektima, pojedincima i
socijalnim grupama, ciljevima i institucijama. Odsustvo lica briše
njen identitet, svodi je isključivo na reproduktivnu ulogu ili na
ulogu seksualnog objekta, obnavljajući tradicionalni obrazac u
kojem ženu identifikujemo s prirodom, a muškarca s kulturom.
Skandal u kojem majkama nije mesto
Žena je „putujući cirkus“ koji se u medijskom prostoru veoma
kratko zadržava, krećući se uglavnom na putanji od 7. do 26. strane
(najčešće na levim stranicama, koje su po pravilu rezervisane za
manje važne događaje) i ne ostavlja nikakvog značajnijeg traga.
Sem kada počini neki zločin. Tada se predstavlja kao monstrum ili
kao nekakvo „čudo neviđeno“, a u najboljem slučaju kao mučenica
kojoj je prekipelo. Kada žena nekog prevari, povredi ili ubije, to
je onda više od skandala: takve su žene unapred osuđene, njihove
životne okolnosti se nikada ne uzimaju u obzir. Umesto da se o
tome izveštava u duhu objektivnosti i nepristrasnosti, pribegava
se etiketiranju i žigosanju; medijski izveštaji tada ponekad zbilja
podsećaju na huškačku propagandu, dok se medijska publika
poziva da im se u tom linču pridruži. Zbog čega je tako? Zato što
se takav čin kosi s neprikosnovenom ulogom koju mediji dodeljuju
ženama, ulogom besprekorne majke i domaćice, valjane supruge,
nečujne pratilje muškaraca – bezgrešne, čiste, svijačice porodičnog
gnezda koja, ako kojim slučajem još nema decu, za njima duboko
čezne. Novinarski gnev prema onima koje to već nisu (ili ne žele
da budu) utoliko je veći, jer, gle čuda, i novinari/ke su samo ljudi
od krvi i mesa s ponekom predrasudom „viška“. Prisetimo se da
čak i ako se prikaže kao profesionalno uspešna, žena uz to mora
biti i supruga i majka koja gotovo uvek ponosno otkriva svoj recept
za pomirenje „karijere i porodice“. „Za muškarca deca su osnov
ugleda, moći i bogatstva; za ženu, deca su sve.“ 4
4. Edžerton, R. (2001), “Interseksualnost kod Pokota“, Antropologija tela, ur. Šarčević
P. i Z. Ivanović, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, str. 143.