Ekonomski i fiskalni program za Crnu Goru 2007 - Vlada Crne Gore

troškova. Vođenje relativno ekspanzivne politike javnih finansija očekuje se i za narednu, to jest 2008. godinu. U uslovima kadase javni prihodi predviđaju na nivou sličnom onome u 2007. godini, Vlada predviđa nastavljanje trenda povećavanja državnihizdataka izraženih učešćem u BDP. Predviđeno povećanje izdataka iz stavke tekućih troškova (prije svega na račun povećanjazarada u javnom sektoru) i kapitalnih investicija imaće za posljedicu bitno smanjenje očekivanog budžetskog suficita. On bi premapredviđanjima trebao da se smanji na nivo ispod 1% BDP. Pri tome, potrebno je imati u vidu značajne potrebe finansiranjaprije svega u domenu jačanja postojećih institucija parlamentarne demokratije i izgradnje novih institucija u cilju adekvatne apsorpcijeevropskog zakonodavstva kroz proces stabilizacije i pridruživanja. Takođe, sve manje konkurentna državna uprava kaonosilac procesa evropskih integracija u odnosu na sve napredniji privatni sektor nameće potrebu jačanja administrativnih kapacitetakroz revidiranu politiku zarada.Vlada CG je svjesna da je potrebno iskoristiti priliku koju pružaju dobra vremena za fiskalnu reformu. Neizbježnost ekonomskihciklusa i neminovno usporavanje ekonomije u određenom trenutku pozicionira potrebu za stvaranjem uslova za dugoročnuproduktivnost ekonomije i pored pojedinih procikličnih odluka u tom kontekstu. Stoga, sprovođenje poreskih reformi poredstvaranja dodatnog prostora privredi za investiranje ima za cilj i uspostavljanje dugoročne kontrole nad državnim rashodimashodno politici uravnoteženog budžeta. Imajući to vidu, potrebno je kontinuirano analizirati srednjoročnu fiskalnu održivost kojudeterminišu politika zarada u javnom sektoru, implementacija poreskih reformi radi njihovog zaokruživanja, realizacija kapitalnogbudžeta odnosno definisanje odgovora na visoke zahtjeve za investicijama u infrastrukturu i servisiranje domaćeg duga.Definisanje srednjoročnog cilja budžetske politike će pomoći usaglašavanju konkurentnih potreba za budžetska sredstva. Eliminisanjeinfrastrukturnih uskih grla zahtjevaće alokaciju sve većeg obima javno-finansijskih sredstava namijenjenih finansiranjukapitalnih investicija, prije svega onih u fizičku infrastrukturu, čime će se ojačati i kapaciteti zemlje za realizaciju standarda EU,što je moguće samo dugoročnom kontrolom tekućih rashoda. Dok su još u 2006. godini sredstva za kapitalne investicije učestvovalau javnim finansijama sa svega 3% BDP, to učešće bi trebalo da se poveća na preko 9% BDP u 2010. Istovremeno, treba istaćida su kapitalne investicije u javnom sektoru veće jer uključuju ulaganja u regionalno vodosnabdijevanje na primorju, obnovuželjezničke pruge i prenosnog segmenta elektroprivrede.Osim toga Vlada će nastaviti sa procesima kojima je zajednički cilj poboljšanje upravljanja budžetom. Značajan korak u tomkontekstu jeste dalja konsolidacija budžeta kroz spajanje dosadašnjih van-budžetskih fondova u sistem Trezora. Ne samo da ćese time poboljšati upravljanje gotovinom i državnim depozitima, te povećati racionalnost javnih finansija, već će se time i povećatitransparentnost javnih finansija. Pored navedenog, strateški okvir javnih finansija podrazumijeva implementaciju programskogbudžeta kako bi se povećala efektivnost upotrebe novca poreskih obveznika. Istovremeno, implementacija srednjoročnogbudžetskog okvira sa uvođenjem limita budžetske potrošnje za sve budžetske jedinice treba da obezbijedi realizaciju ključnihciljeva ekonomske politike.1.1.2. Ubrzavanje nastavka strukturnih reformiPodsticanje priliva stranih direktnih investicija (SDI); SDI su od izuzetne važnosti za razvoj crnogorske privrede. Poređenjesa drugim zemljama iz okruženja i sa novim članicama EU pokazuje da je značaj SDI za Crnu Goru veći nego kod većineovih zemalja. Cilj Crne Gore je privlačenje SDI za ubrzanje razvoja zemlje na svim područjima. Crna Gora, zbog svog strateškogpoložaja, prirodnih potencijala, najniže stope poreza na profit od 9% i kvalifikovane radne snage, ima mogućnost povećanja prilivaSDI. 2006. godine Vlada je usvojila Strategiju podsticanja stranih direktnih investicija, koja se fokusira na ključne polugeinvesticione politike, targetiranje stranih investitora kroz implementaciju fiskalnih, finansijskih i institucionalnih podsticajnihmjera, kao i na definisanje ključnih promotivnih aktivnosti. Vlada se u stvaranju povoljnog investicionog ambijenta fokusirana: (I) posvećenost programu održivog ekonomskog razvoja, odgovorne fiskalne politike i stvaranja povoljnog ambijenta za poslovanjestranih investitora; (II) dalji razvoj finansijskih tržišta; (III) dalji razvoj i snaženje institucija za privlačenja SDI; (IV)usaglašavanje zakonskih propisa iz oblasti radnih odnosa sa EU standardima kao i usvajanje novih imovinskih propisa; (V) zaduživanjekod međunarodnih finansijskih institucija i koncesiona ulaganja za izgradnju kapitalnih infrastrukturnih objekata;(VI) stvaranje liberalizovanog fiskalnog sistema za privlačenje SDI; (VII) dalje jačanje bankarskog sektora i finansijskih intermedijatora;(VIII) prilagođavanje strukture zaposlenih potrebama stranih investitora; (IX) reforme obrazovanja u skladu sa potrebamarazvojnih sektora Crne Gore. Daljem povećavanju SDI u zemlju treba da doprinesu i aktivnosti Agencije za promocijuinvesticija – MIPA. Februara 2007. godine formiran je i Savjet stranih investitora, koji će imati aktivnu ulogu u kreiranju investicionepolitike.Okončanje procesa privatizacije; Crna Gora je do sada privatizovala oko 85% državnog kapitala. Ipak, nastavak privatizacijeu oblasti energetike i saobraćaja prije svega je od ključnog značaja za dalji rast konkurentnosti crnogorske ekonomije. Daljaprivatizacija državnih preduzeća treba doprinijeti postizanju boljeg ekonomskog učinka, jačanju konkurentnosti zemlje i omogućitiVladi CG da ubira veći nivo državnih prihoda u cilju poboljšanja javnih usluga u obrazovnom i zdravstvenom sistemu,kao i postizanju višeg iznosa kapitalnih investicija uz nastavak politike snižavanja dugova. Pored modela privatizacije strateškominvestitoru, ućiće se i u nove modele javno-privatnog partnerstva. Ukupan udio državne imovine u većim kompanijama, čija djelimičnaili potpuna privatizacija se očekuje u sljedećih nekoliko godina (Elektroprivreda CG, Željeznice Crne Gore, Jadransko13