EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRNU GORU <strong>2007</strong>–2010Rashodi od usluga u 2006. godini su iznosili 217,1 milion eura i povećani su <strong>za</strong> 61,8% u odnosu na 2005. godinu. Osnovnirazlog povećanja rashoda je znatno povećanje rashoda po osnovu građevinskih usluga, koje čine 35% ukupnih rashoda od usluga.Značajne investicije u infrastrukturu, turi<strong>za</strong>m i druge oblasti građevinarstva <strong>za</strong>htijevale su angažovanje stranih stručnjaka istrane operative zbog nedovoljne kvalifikovanosti domaće radne snage, što je u velikoj mjeri doprinijelo porastu rashoda odusluga.Grafik 8: Struktura rashoda po osnovu usluga, u 2006. godiniIzvor: CBCGSaldo usluga u 2006. godini iznosio je 216,4 miliona eura. U odnosu na 2005. godinu ostvaren je veći suficit na računu usluga<strong>za</strong> 10,7%. Posmatrano po pojedinim uslugama, najveći suficit je ostvaren u oblasti putovanja i turizma (268 miliona eura), dokje najveći deficit ostvaren u oblasti građevinskih usluga (49,8 miliona eura).Prihodi od usluga u periodu januar – jun <strong>2007</strong>. godine iznosili su 168,6 miliona eura i povećani su <strong>za</strong> 56,3% u odnosu na istiperiod prethodne godine. Najveći prihodi ostvareni su po osnovu putovanja, 78,2 miliona eura, <strong>za</strong>tim transporta, 30,3 milionaeura, građevinskih usluga, 27,6 miliona eura i ostalih poslovnih usluga, 19,3 miliona eura.32
2.2. Projekcije makroekonomskih indikatora <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> <strong>za</strong> period <strong>2007</strong>–2010.Dugoročne projekcije makroekonomskih indikatora kao i njihovih elementa su bazirane na analitičkoj tehnici finansijskog<strong>program</strong>iranja kao i ekonometrijskog projektovanja <strong>za</strong> one makroekonomske indikatore <strong>za</strong> koje su u okviru CBCG i Ministarstvufinansija razvijeni odgovarajući modeli U okviru izrade projekcija makroekonomskih indikatora <strong>za</strong> potrebe komparativneanalize korištene su projekcije MMF-a <strong>za</strong> period <strong>2007</strong>. do 2015. godine, pri čemu je u obzir uzet tzv. realni scenario koji podrazumjevanastavak <strong>za</strong>početih reformi u Crnoj Gori. Odgovarajući podaci su korišteni u skladu sa Sporazumom o saradnji, član 4.Takođe, <strong>za</strong> potrebe komparativne analize korišten je i strukturni model Ministarstva finansija <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> koji je bio upotrebljeni pri projekcijama budžetskih rashoda i javne potrošnje. Naglašavamo da ovo predstavlja prvo samostalno projektovanje glavnihmakroekonomskih indikatora <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> <strong>za</strong> srednjeročni vremenski period, koji je baziran na koordinisanim anali<strong>za</strong>ma Ministarstvafinansija i CBCG. Pri tome treba uzeti i u obzir da Crna Gora raspolaže vremenskim serijama makroekonomskih indikatorakoje počinju od 2000. godine, vremenske serije prije tog perioda uslijed specifičnih političko-ekonomskih razloga nisuupotrebljive kao osnov <strong>za</strong> projekcije. Sa druge strane, vremenske serije u periodu 2000–<strong>2007</strong>, su pretrpjele najmanje 4 strukturnapreloma, koje značajno otežavaju projekcije: (I) uvođenje eura kao osnovnog sredstva plaćanja u 2002. g., (II) dobijanje državnene<strong>za</strong>visnosti u maju 2006. g., (III) uvođenje PDV-a i (IV) snažan priliv SDI (najveći u Evropi mjeren nivoom prilivom SDI percapita, a potom i najvećim spoljnotrgovinskim deficitom u 2006.godini, a prema preliminarnim procjenama u <strong>2007</strong>.godini). Stim u vezi, projekcije su bazirane na scenario analizi, ceteris paribus, odsustvo značajnih eksternih šokova.Stoga su u odjeljku 2.2.1. detaljno objašnjene metodološke napomene i restrikcije koje su korištene u procesu projektovanjamakroekonomskih indikatora, dok su u sekciji 2.2.2. objašnjeni najvažniji rezultati projektovanja osnovnih makroekonomskihindikatora <strong>za</strong> period <strong>2007</strong>–2010. godine. Održanje stabilne inflacije, kontrola spoljnotrgovinskog deficita i održanje nivoa budžetskogbalansa u skladu sa Mastriškim kriterijumima, uz politiku niskog spoljnog <strong>za</strong>duživanja, predstavljaju osnovne ciljeveparalelnog djelovanja monetarne, fiskalne i strukturnih politika koje će se sprovoditi u periodu na koje se projekcije odnose. UANEKSU 2 su predstavljene tabele sa kvantitativnim poka<strong>za</strong>teljima koji se odnose na razvoj lične potrošnje, investicione potrošnje,nivoa bruto kapitalne formacije, nivoa <strong>za</strong>liha kao i spoljnotrgovinskog deficita BDP-a <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, kretanja inflacije mjereneindeksom cijena na malo kao i odgovarajućim deflatorima, promjene u troškovima radne snage i njene produktivnosti i naj<strong>za</strong>ddetaljan prikaz kretanja spoljnotrgovinskog deficita, nivoa prihoda i transfera kao i pozicija kapitalnog i finansijskog računa platnogbilansa <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u periodu <strong>2007</strong>–2010. U ANEKSU 1 je dat kratak pregled najvažnijih elemenata alternativnog scenarijabaziranog na značajnijem prilivu SDI i nivou spoljnotrgovinskog deficita od procijenjenog <strong>za</strong> <strong>2007</strong>. u osnovnom scenariju.2.2.1. Projekcije makroekonomskih indikatora <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong><strong>za</strong> period <strong>2007</strong>–2010 – metodološke napomeneDugoročne projekcije makroekonomskih indikatora kao i njihovih elementa su bazirane na analitičkoj tehnici finansijskog<strong>program</strong>iranja kojima je <strong>za</strong> cilj bilo usklađivanje monetarne, fiskalne i strukturnih politika u cilju održanja makroekonomskestabilnosti osnovnih makroekonomskih indikatora <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> i njenog ekonomskog rasta.Projekcije elemenata BDP-a su <strong>za</strong>snovane kako na potrošnoj tako i proizvodnoj metodi baziranoj na Kob Daglasovoj funkcijiproizvodnje i Solovljevoj teoriji ekonomskog rasta. Karakteristično je da uz već poznatu limitiranost statističke osnove kako ukvalitativnom tako i u kvantitativnom smislu odgovarajuće projekcije su rađene sa izrazitim pretpostavkama. Naime čitav konceptfinansijskog <strong>program</strong>iranja, per se, je baziran na određenom nivou procjena, a kada se taj koncept implementira na maloj,otvorenoj i eurizovanoj ekonomiji kao što je slučaj sa Crnom Gorom, procjene budućih tokova osnovnih agregata se dodatnokomplikuje. Pretpostavke na kojima se radio osnovni scenario se odnose prije svega na odsustvu značajnijih eksternih šokova,koje bi odgovarajuće projekcije makroekonomskih indikatora <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u periodu 2006–2010. učinile nekvalitetnim. Osnovnepretpostavke na osnovu kojih su napravljene projekcije realnog scenarija razvoja <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u periodu <strong>2007</strong>–2010. su:1. Nema značajnih eksternih šokova u kretanju cijena nafte i ostalih energenata, kao ni eksternih šokova u cijenama prehrambenihproizvoda na koje je crnogorska ekonomija osjetljiva obzirom da predstavlja značajnog uvoznika ovih proizvoda– tj. indeks cijena na malo (ili indeks troškova života) se ne razlikuje mnogo od nivoa osnovne inflacije.2. Nema velikog eksternog <strong>za</strong>duživanja, naime, nema velikih kapitalnih projekata finansiranih povećanjem spoljnjeg duga<strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>.3. Priliv SDI u nekretnine se nastavlja nešto usporenijim tempom i tokom 2008. godine, a poslije tog perioda značajnijeslabi.4. Rast sektora turizma je u skladu sa Master planom ministarstva turizma i <strong>za</strong>štite životne sredine 2005–2020. Kao što je već objašnjeno u sekciji 2.1, Ministarstvo Finansija i CBCG su bazirali projekcije na procjenjenim vrijednostima BDP-a, kako u realnimtako i u nominalnim vrijednostima imajući u vidu da je uočena potcijenjenost ovih kategorija.33
Change language