Ekonomski i fiskalni program za Crnu Goru 2007 - Vlada Crne Gore

­EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRNU GORU 2007–2010registrovano 33.393 lica koja traže zaposlenje. I u trećem kvartalu 2007. godine treba očekivati pozitivne tendencije na tržišturada, u pravcu smanjenja broja nezaposlenih i povećanju broja zaposlenih lica, kao rezultat sezonskog zapošljavanja tokom ljetnjeturističke sezone.Monetarna kretanja. Tradicionalno, centralne banke su institucije koje su odgovorne za stabilnost vrijednosti novca u zemlji.Ukoliko novac gubi na vrijednosti, to ustvari znači da postoji inflacija. Postojanje inflacije mijenja ponašanje ekonomskihsubjekata, a konačan ishod je, potvrđeno je empirijski i teorijski, smanjena efikasnost ekonomskog sistema. Ovaj pad efikasnosti,u zavisnosti od intenziteta inflacije, može biti veoma dramatičan. Međutim, treba reći da rast vrijednosti novca, tj. deflacija imatakođe štetna dejstva po ekonomski sistem.Jedan od glavnih zadataka centralnih banka je upravo borba za dugoročno nizak nivo inflacije. Da bi ostvarile ovaj cilj, centralnebanke sprovode određenu politiku, koja se označava kao monetarna politika.Međutim, da bi sprovođenje monetarne politike bilo nesmetano, moraju biti ispunjeni određeni uslovi u ekonomskom sistemu.Naime, mora postojati takva kombinacija režima deviznog kursa i režima kapitalnih transakcija sa inostranstvom, koja omogućavanesmetano odvijanje monetarne politike. Ukoliko je ova kombinacija takva da kao krajnosti, istovremeno postoje: fiksnirežim deviznog kursa i potpuno slobodan protok kapitala, onda prostor za djelovanje monetarne politike gotovo da ne postoji.Slučaj Centralne banke Crne Gore je upravo takav. Crna Gora je 1999. godine zbog problema sa (hiper)inflacijom uvela stranuvalutu kao zvanično sredstvo plaćanja – što je najčvršći mogući režim deviznog kursa. Sa druge strane, režim kapitalnih i tekućihtransakcija je potpuno liberalan.Formalno, CBCG jesu na raspolaganju instrument obavezne rezerve, operacije na otvorenom tržištu i mogućnost kreditiranjabanaka za potrebe likvidnosti. Međutim, stvarno dejstvo ovih instrumenata je prilično suženo. Glavni smisao instrumentaobavezne rezerve, u prošlosti je bila stabilizacija i vraćanje povjerenja u bankarski sistem. Tako je stopa obavezna rezerve sa početkomreforme bankarskog sistema, 2002. godine, iznosila 100%. Vrlo brzo je snižena, i kako je povjerenje u bankarski sistemCrne Gore vraćano, ova stopa se smanjivala do trenutnih 19%, tj. 5%. Sada se ona može koristiti za regulaciju bankarskih kreditai uticaj na ročnu strukturu depozita. Planovi su da se sa približavanjem Crne Gore EMU, i stopa obavezne rezerve postepenoobara na nivo u EMU. Što se tiče politike operacija na otvorenom tržištu, taj instrument do sada nije bio aktiviran. Kada su upitanju krediti za likvidnost do sada su korišćena samo sredstva obavezne rezerve, jer banke nijesu imale potrebe za ovom vrstomzaduživanja.CBCG predstavlja tip centralne banke sa ograničenim mogućnostima monetarne politike što nije neuobičajena u svijetu. Štaviše,broj centralnih banaka koje mogu sprovoditi nezavisnu monetarnu politiku je veoma mali. Centralne banke dolarizovanihekonomija: El Salvadora, Ekvadora, Paname; centralne banke zemalja sa režimima valutnog odbora: Bosne i Hercegovine, Bugarske,Estonije, Litvanije – su centralne banke bez monetarne politike. Centralne banke zemalja koje su devizni kurs svoje valutena neki drugi način vezale za neku stranu valutu, poput npr. centralnih banaka zemalja iz okruženja Crne Gore – su centralnebanke sa malo prostora za monetarnu politiku. Konačno, centralne banke svih zemalja članica EMU: Austrija, Belgija, Finska,Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Njemačka, Portugalija, Slovenija, Španija – su redom centralne bankebez monetarne politike, jer je formirana Evropska Centralna Banka, koja od početka 1999. godine vodi jedinstvenu monetarnupolitiku za sve zemlje članice EMU.Postoji cijeli skup drugih zadataka koje centralna obavlja: superviziju banaka i drugih institucija finansijskog sektora, održavanjefinansijske stabilnosti sistema, vođenje međubankarskog platnog prometa, poslove fiskalnog zastupnika i depozitaravlade, upravljanje deviznim rezervama, distribuciju gotovog novca i kovanica bankama, istraživanja, statistika, preporuke vladiza vođenje ekonomske politike itd. Čak je i pravilima Evropske monetarne unije, predviđeno da je uslov za članstvo u EMU postojanjenacionalne centralne banke.Tabela 3: Odabrani monetarni pokazatelji za 2006. godinuOpis/Period2002 2003 2004 2005 2006Promjena2006–2002Promjena2006–200520062002u 000 000 eura u%Novčana masa M21 n/a 494.3 546.5 867.3 1.586.7 - 719.4 - 82.9Aktiva banaka 340.5 349.8 444.4 695.8 1.431.4 1.090.9 735.7 320.4 105.7Ukupni krediti 124.7 200.6 281.5 375.9 847.2 722.5 471.2 579.6 125.3Krediti privredi 78.7 126.6 175.6 230.1 471.3 392.6 241.2 498.5 104.8Krediti stanovništvu 22.3 49.9 74.4 104.3 311.2 288.9 206.9 1.296.0 198.3Ukupni depoziti 205.5 211.0 273.2 487.9 1.075.8 870.2 587.9 423.4 120.5Depoziti privrede 72.7 91.0 85.5 143.9 321.0 248.3 177.1 341.2 121.3Depoziti stanovništva 22.2 45.1 79.3 175.7 499.4 477.2 323.6 2.148.2 184.1Izdvojena obavezna rezerva 35.6 27.1 33.2 61.7 172.8 137.2 111.1 385.4 180.12006200526