Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

IPARD fonda”, http://leader.org.rs/ipard/lat/IPARD/Kvalitet, u Srbiji je do sada 24 poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda dobilo zaštitu oznake geografskog porekla. Od njih je
12 promovisano kroz štampani i web-materijal: 8 je registrovanih imena porekla (Ariljska
malina, Futoški kupus, Homoljski med, Staroplaninski kačkavalj, Sremski kulen, Užička
goveđa pršuta, Leskovački ajvar, Petrovska klobasa), dok su 4 u procesu zaštite oznake porekla
(Sjenički sir, Zlatarski sir, Sjenički sudžuk i Pirotski kačkavalj). Najpreciznija analiza
PDO i PGI u Srbiji vrši se u D. Barjolle & A. Klingemann (PDO-PGI u Srbiji, Izveštaj misije
AGRIDEA, 2006). Prema ovom izveštaju, Srbija ima veliki potencijal za tradicionalne
proizvode koji bi se eventualno mogli registrovati kao PDO ili PGI po evropskoj regulativi
510/2006.
FAO konsultantski tim je u okviru UNJP STRD uradio detaljnu analizu 4 pilot-regije
stvorivši bazu podataka koja sadrži i proizvode koji ispunjavaju uslove za PDO-PGI. Ova
baza bi mogla u budućnosti da pomogne lokalnim i nacionalnim akterima da identifikuju
i usmere svoju podršku da se pokrene njihova zaštita. Međutim, važno je napomenuti
da mala proizvodnja na gazdinstvima namenjena prodaji kroz turizam, koja se ne proizvodi
u dovoljnim količinama ili ne pati od nedostatka tržišta ili velike konkurencije, i
ne treba da bude zaštićena geografskom oznakom. Za ovakve proizvode od koristi su i
dovoljne privatne oznake kvaliteta, uspostavljene pojedinačno ili u partnerstvu. Ovakve
su oznake pogodna opcija za pozicioniranje ponude seoskog turizma. FAO tim je radio s
poljoprivrednicima i pružaocima usluga na identifikovanju potreba za takvim oznakama.
Najistaknutiji su oni povezani s marketinškom inicijativom „Srpska magaza”, inicijativom
za obeležavanje nacionalne i regionalne tradicionalne kuhinje itd.
UNJP STRD iskustva s terena govore o veoma
interesantnim pogledima na kvalitet u ruralnom
razvoju kada je posredi poljoprivreda malih razmera.
Primećeno je da su žene koje rade na svojim
malim poljoprivrednim gazdinstvima jedan od
ključnih činilaca za poboljšanje kvaliteta u ruralnom
razvoju, bez obzira na to da li je to u vezi s
proizvodnjom hrane
ili kvalitetom usluga.
One su zainteresovane
za poboljšanje kvaliteta i imaju potencijal za njegovo povećanje.
Kada su žene ekonomski i socijalno osnažene, one postaju
moćna sila promene. U selima Srbije, kao i u ostatku sveta
u razvoju, žene igraju ključnu ulogu u vođenju domaćinstva,
prerađuju hranu i pružaju usluge u seoskom turizmu, dajući
veliki doprinos kvalitetu poljoprivrednih proizvoda. Ako žene
nastave da napuštaju ruralne delove Srbije kao što je to sada
slučaj, loši demografski trendovi neće biti samo generalno loša
stvar koja se dešava u seoskim područjima već će kvalitet tradicionalnih
poljoprivrednih proizvoda i seoski turizam takođe
120
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja